Sahrana deteta koje je bolovalo od kongenitalnog sifilisa (Oliviera et al. 2022, Journal of Osteoarchaeology)

Arheolozi su otkrili sahranu deteta koje je bolovalo od kongenitalnog sifilisa. Ovo je verovatno najstariji slučaj sifilisa u Americi.

Naučnici dugo već tragaju za najstarijem slučajem sifilisa kako bi razumeli njegovu evolucionu istoriju. Ali i da istraže kako je došlo do toga da se ljudi zaraze bakterijom Treponema pallidum.

Arheolozi koji su iskopavali u pećini Lapa do Santo u Brazilu pronašli su skeletne ostatke deteta od 4 godina. Starost skeletnih ostataka procenjuje se na oko 9400 godina. Zahvaljujući dobroj očuvanosti skeleta, antropolozi su mogli da uoče promene na kostima – lezije. Patološke promene na skeletu i na zubima se pripisuju kongenitalnom sifilisu.

Hačinsonovi zubi, dentalna anomalija, koji se javljaju kod dece zbog kongenitalnog sifilisa (Oliviera et al. 2022, Journal of Osteoarchaeology)

S obzirom da je reč o teškom infektivnom oboljenju, a u ovom slučaju reč je o stečenom sifilisu koji je prenet sa majke na novorođenče, dete je imalo brojne deformitete. Zbog toga je izgledalo kao dete od godinu i po dana. Do deformacija je došlo još u stomaku majke. Moguće da je sifilis detetu izazvao moždani udar i njegovu smrt.

Ovo je za sada jedini dokaz o najstarijem slučaju sifilisa u Americi.

Šta je sifilis?

Sifilis je seksualno prenosiva bolest. Bolest je uzorkovana bakterijom Treponema pallidum. U početku se infekcija širi u predelu genitalija, a kasnije počinje da utiče na nervni sistem i kožu. Što može dovesti do moždanog udara i paralize. Kongenitalno, kao što je ovde slučaj, majka može da prenese bolest i na fetus.

Kretanje sifilisa i njegova evolucija je zaista neobična. Do širenja sifilisa i epidemija u Evropi dolazi onda kada su krenula putovanja Kristofora Kolumba. Međutim, nije isključeno da je sifilis donet u Evropu iz Amerike, a ne obrnuto. Ali i sa drugih kontinenata.

Postoje i druge bakterije iz roda Treponema, koje su bile prisutne kod starosedalaca hiljadama godine pre dolaska Evropljana. Da nije arheoloških, odnosno paleopatoloških, istraživanja, nikada ne bismo saznali za te slučajeve.

Rezultati istraživanja objavljeni su International Journal of Osteoarchaeology.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »