Jedna od misterija čovečanstva jeste poreklo točka. Istraživači smatraju da je točak nastao pre 6.000 godina u Karpatima, jer je bio neophodan rudarima.

Točak, koji je opisan kao najvažniji mehanički izum svih vremena, ostao je obavijen velom misterije, bez jasnog konsenzusa o konkretnim detaljima njegovog pronalaska.

Ovaj važan pronalazak je je revolucionisao ljudski razvoj menjajući tok tehnološke i društvene istorije.

Nejasno poreklo točka

Arheološki dokazi o točkovima i vozilima na točkovima obiluju u bakarnom dobu (oko 5000. do 3000. g. p.n.e.) širom Evrope, Azije i severne Afrike. Reč je o dokazima koji sadrže scene bitaka oslikane na zidovima, minijaturne točkove, dečije igračke, sahrane u kolima. Pa čak i rane tekstualne reference na tehnologiju.

Inače, postoje tri glavne teorije o poreklu točka. Jedan teorija jeste da se točak prvi put pojavio u Mesopotamiji oko 4000. g. p.n.e. a zatim se proširio na Evropu. Druga teorija kaže da je razvijen oko pontske obale severne Turske oko 3800. g. p.n.e.

Treća teorija tvrdi da je točak izmišljen u Karpatskim planinama, između 4000. i 3500. g. pre nove ere. I da se odatle širio u različitim pravcima.

Moderne tehnike pomažu arheolozima

Nova studija otkriva poreklo točka, a autori ističu da su rudari bili ti koji su izmislili točak. Rad je objavljen u Royal Society Open Science.

Koristeći napredne tehnike analize računarske mehanike, autori su predložili novu teoriju o evoluciji točka, prateći njegovo poreklo do otprilike 3900. godine pre nove ere u neolitskim rudnicima na Karpatskim planinama.

• Halštatski rudari konzumirali su plavi sir i pivo pre 2.700 godina pokazale su analize drevnog izmeta
• Najstariji otkriveni točak na svetu, 5.200 godina starosti, pronađen je u Ljubljani

Koristeći fizičke modele zasnovane na računarskoj mehanici, istraživači su simulirali elastični odgovor i raspodelu napona drevnih struktura točkova pronađenih u arheološkim zapisima. Ovaj pristup je omogućio nove uvide u tačnu funkciju točkova i njihovih jedinstvenih fizičkih atributa. To je dovelo do detaljnijeg predloga o tome kako je točak mogao evoluirati kroz niz progresivnih inovacija.

Arheološki dokazi u Karpatima

Studija se, takođe, oslanja na nedavna arheološka otkrića. Istraživači posebno ističu da je više od 150 modela zaprežnih kola na četiri točka otkriveno u regionu Karpata, gde se zna da su rudari iz neolita radili na vađenju bakra.

Ovi glineni modeli, datirani ugljenikom na oko 3600. godina pre nove ere, predstavljaju neke od najranijih poznatih primera transporta točkovima. Autori studije ističu da su ovi artefakti, od kojih su neki korišćeni kao ceremonijalne čaše, simbolični prikazi najranijih kolica korišćenih za premeštanje rude u rudnicima.

Štaviše, čini se da je specifično rudarsko okruženje Karpata odigralo ključnu ulogu u evoluciji točka. Potreba za transportom velikih količina rude kroz uske, krivudave tunele dovela je do razvoja ovih inovacija, pokazujući kako kontekst životne sredine utiče na stvaranje tehnologije.

Studija nudi novu perspektivu o poreklu točka. Autori navode da je pronalazak točka bio evolutivni proces, a ne pojedinačni događaj. Iako je točak naizgled jednostavan izum, njegov razvoj je bio rezultat složenog procesa koji uključuje interakciju tehničkih inovacija, prirodnog okruženja i društvenih i ekonomskih potreba ranih civilizacija.