Kameni diskovi iz srednjeg veka, otkriveni na lokalitetu Rus u današnjoj Ukrajini, mogli bi predstavljati retke primere vikinških solarnih kompasa – navigacionih uređaja koji su omogućavali precizno određivanje pravca i geografske širine pomoću položaja Sunca.

 Istraživači su analizirali osam diskova izrađenih od pirofilita, lokalnog minerala poznatog po svojoj savitljivosti, što ga čini idealnim za finu obradu. Ovi artefakti, datovani u period od kraja 12. do sredine 13. veka, ranije su tumačeni kao kalendari, alati zanatlija – poput oštrača za igle ili kao elementi ručnih lučnih bušilica. Međutim, nova uporedna analiza diskova iz Kijeva, Listvena i Ljubeča otkriva značajne sličnosti sa vikinškim sunčevim kompasima pronađenim na Grenlandu i u baltičkom regionu.

Vikinški solarni kompas

Solarni kompasi su pomagali vikinškim moreplovcima da se orijentišu na otvorenom moru, posebno kada su zvezde bile nevidljive. Njihovo funkcionisanje se zasniva na položaju Sunca i senki koje baca gnomon – mali štapić ili izdignuti element na disku. Ipak, ukrajinski diskovi nemaju gnomon niti trajne oznake koje bi ukazivale na ravnodnevice ili solsticije – ključne karakteristike standardnog solarnog kompasa. Naučnici pretpostavljaju da su oznake možda bile privremeno ucrtavane kredom ili ugljem, što bi objasnilo njihovu odsutnost u arheološkom zapisu.

Najintrigantniji aspekt ovih predmeta jeste njihova ornamentika. Svi diskovi sadrže urezane prstenove, linije i druge geometrijske oblike, što je dodatno podstaklo teorije o njihovoj potencijalnoj funkciji u navigaciji.

Druge zajednice usvojli vikinške navigacione uređaje

Geografski kontekst otkrića dodatno osnažuje ovu hipotezu. Diskovi su pronađeni duž trgovačke rute poznate kao „od Varjaga do Grka“, koja je povezivala Skandinaviju sa Crnim morem. U 8. i 9. veku nove ere, Vikinzi, često nazivani Varjazi, naseljavaju oblasti današnje Ukrajine, Rusije i Belorusije, donoseći sa sobom svoje običaje, jezik i tehnologiju. Moguće je da su lokalne zajednice, pod uticajem skandinavskih trgovaca i moreplovaca, usvojile i prilagodile vikinške navigacione alate sopstvenim potrebama.

Iako još uvek postoje sumnje i otvorena pitanja, istraživači naglašavaju važnost daljih arheoloških eksperimenata kako bi se utvrdila praktična svrha ovih zanimljivih artefakata. Studija je objavljena u časopisu Sprawozdania Archeologiczne.

• Drevni astronomi zabeležili udar asteroida na glinenoj ploči
• Pronađen je najstariji kompas u Evropi
• Prvi uređaj koji je zabeležio zemljotres nastao je pre 2.000 godina u Kini

Kameni diskovi možda ne nude konačne odgovore, ali svakako bacaju novo svetlo na složene kulturne i tehnološke razmene između Skandinavije i Istočne Evrope tokom srednjeg veka.