Inke su bile napredne, ali uprkos tome nisu naučile da piše. Međutim, one su koristile nešto sasvim drugo za komunikaciju i čuvanje podataka – kipu.

Na svom vrhuncu u 15. veku, carstvo Inka (1400-1532) bilo je najveće u Americi. Ono se prostiralo skoro 5000 kilometara, od današnjeg Ekvadora do Čilea. To su bili ljudi koji su izgradili Maču Pikču, kraljevsko imanje koje se nalazi u oblacima, i široku mrežu popločanih puteva zajedno sa visećim mostovima napravljenim od ispletene trave.

Ali paradoks Inka je da uprkos svoj ovoj sofisticiranosti nikada nisu naučili da pišu. Već su komunicirali i beležili informacija na jedan sasvim drugačiji način. Inke su imale šarene konopce sa čvorovima. Nazvani su kipu na jeziku Kečua, što znači „čvor“. Ovi zamršeni čvorovi su slični abakusu za beleženje brojeva.

Naime, bilo je i nekih nagoveštaja da je kipu mogao da sadrži davno izgubljene priče, mitove i pesme.

U studiji objavljenoj u Journal of the Institute of Andean Studies, autorka rada Karen Tompson ispitala je numeričku vezu između dva najvažnija poznata kipua. Prvi je najveći kipu ikada poznat, a drugi jedan od najsloženijih.

Za šta su korišćeni kipui?

Kipu je bio posebno važan za Inke početkom 15. veka, dok ih nisu Španci osvojili 1532. godine.

To je „uređaj“ napravljen od konopca ili kanapa sa uvezenim čvorovima. Ovi čvorovi, ali ne svi, su korišćeni za predstavljanje brojeva.

Pošto Inke nisu ostavile nikakve pisane zapise, smatra se da su kipui bili njihov glavni sistem komunikacije i čuvanja zapisa.

Kipui su se obično pravili ili od pamuka ili od vlakana dobijenih od kamila (grupa životinja koja uključuje kamile, lame i alpake). Ovi materijali mogu biti obojeni ili ostavljeni prirodno obojeni. Neki kipui su bili od biljnih vlakana, dok su neki sadržali ljudsku kosu.

• Sifilis je možda bio prisutan u Evropi pre 15. veka
• Otkrivene psihoaktivne supstance u kosi drevnih mumija iz Perua

Čini se da su specijalno obučeni proizvođači kipua („khipukamaiuks“) doneli veoma promišljene odluke kada su konstruisali ove „uređaje“ za čuvanje podataka. Ove odluke su se odnosile na boje koje se koriste, pravac okretanja i sloja vlakana užadi, razmak i tip priključaka za kanap, kao i strukturu i položaj čvorova.

Rani španski hroničari pisali su o raznim numeričkim primenama kipua, koje su uključivale beleženje inventara skladišta, popise stanovništva i obaveze poreza i tributa.

Različiti kipui beleže iste podatke

Više od jednog veka, istraživači su proučavali karakteristike kipua u nadi da bi obrasci mogli proizaći iz kolektivnog pogleda. Poslednjih decenija, njihovi podaci su digitalizovani, koji su sada slobodno dostupni preko Open Khipu Repository i Khipu Field Guide.

Za svoje istraživanje, Karen je koristila podatke iz dva kipua pronađena u severnom Čileu. Njih su prvi ih zabeležili etno-matematičarka Marša Ašer i antropolog Robert Ašer 1970-ih godina.

Jedan od njih je najveći kipu ikada pronađen, dužine više od pet metara. Sadrži više od 1800 užeta. Drugi kipu ima skoro 600 kanapa i reč je o najsloženijem primeru.

Na osnovu istraživanja zaključila je da oba kipua beleže iste podatke, ali su različito predstavljeni.

Međutim, ne zna se koje brojeve, odnosno šta je tu zabeleženo. I zašto je bilo potrebno da dva kipua zabeleže iste informacije, ali na dva različita načina?

Možda je veći kipu zabeležio prikupljanje različitih količina prehrambenih useva iz zajednice. Dok je drugi zabeležio kako je ta hrana raspoređena između onih kojima je potrebna ili između skladišta. Oba načina gledanja na brojeve bila bi važna ljudima koji su koristili kipue.

Sačuvalo se malo kipua do danas

Stručnjaci veruju da je preživeo samo mali deo kipua. Ovo je jednim delom tako zato što su institucije koje su ih koristile na kraju ili zastarele ili su koristile druga sredstva za beleženje nakon španskih osvajanja. To je ujedno u vezi i sa klimom koja nije bila idealna za očuvanje tekstila.

Danas je sačuvano oko 1.600 kipua, koji se nalaze uglavnom u kolekcijama u Americi i Evropi. Manje od polovine je digitalno sačuvano u istraživačkim bazama podataka.

Izvor: The Conversation