Tela ljudi iz Herkulanuma nisu bila dobro očuvana kada je eksplodirao Vezuv

Tela ljudi iz Herkulanuma nisu bila dobro očuvana kada je eksplodirao Vezuv
Ostaci u Herkulanumu (foto: Dorieo, Wikipedia)

Tim istraživača rešio je misteriju zašto tela ljudi koji su živeli u Herkulanumu nisu bila dobro očuvana nakon erupcije vulkana Vezuva, kao što je slučaj sa telima u Pompeji.

U početku su arheolozi, kada su iskopavali Herkulanum, mislili da su ljudi uspeli tada na vreme da pobegnu i izbegnu erupciju vulkana. Onda su 80-tih godina počeli skeletni ostaci da se pojavljuju. Do danas je otkriveno oko 400 ljudskih skeleta.

Oni koji su se nalazili blizu plaže, umirali bi od toplotnog udara. Na njihovim lobanjama primećene su crvene mrlje od mozga koji se istopio od toplotnog talasa. Stanovnici Herkulanuma nisu bili prvi na udaru kao oni u Pompeji čiji se oblik tela sačuvao pod kalcificiranim slojem pepela. Zahvaljujući metodi koju je usavršio Đuzepe Fioreli, od 1863. godine napravljeno je nešto više od stotinu odlivaka.

Tragične sudbine antičkih stanovnika

Svoja istraživanja, tim geologa sa Univerziteta Roma Tre objavio je u časopisu Scientific Reports. Oni opisuju kako su pronašli dokaze piroklastične struje koja je pogodila Herkulaneum ubrzo nakon što je eksplodirao Vezuv, spalivši njegove stanovnike.

Ostaci muškarca koji je pokušao da pobegne, ali je stradao zbog erupcije vulkana Vezuv (foto: Parco Archeologico di Ercolano)

Prethodna istraživanja su pokazala da ponekad kada vulkan eruptira, masa veoma vrućih gasova i čestica teče niz planinu i udari na mesta u blizini. Utvrđeno je da takvi tokovi imaju izuzetno visoke temperature, u opsegu iznad 550°C. Dokazi o takvom događaju pronađeni su nakon proučavanja erupcije koja se dogodila na Martiniku davne 1902. godine. Tokom te erupcije, oko 30.000 ljudi je spaljeno.

Odlivci ljudi iz Pompeje (izvor: Pompeii sites)

U ovom novom istraživanju, istraživački tim je pronašao dokaze o takvom toku koji je pogodio grad Herkulaneum kada je Vezuv eksplodirao 79. godine, spalivši te ljude koji tamo žive. Udaljenost između dva antička grada je oko 17 km. Ljudi u Pompeji su imali drugu tragičnu sudbinu. Hiljade ljudi u gradu je stradalo od termalnog šoka. Položaj njihovih tela ostao je isti kada se to dogodilo. A sloj pepela je sačuvao njihov oblik tela, iako se biološki materijal raspao.

Visoka temperatura spalila ljude

Geolozi su prikupili uzorke karbonizovanog drveta sa različitih lokacija u Herkulanumu i proučavali ih u svojoj laboratoriji. Na taj način su otkrili dokaze da su bili izloženi veoma vrelom gasu u veoma kratkom vremenskom periodu. Rezultat je, kako sugerišu, izloženost razređenoj piroklastičnoj struji gustine (PDC).

Dalja studija je pokazala da je temperatura gasa premašila 550°C. Tim je takođe pronašao dokaze da se još nekoliko PDC-ova kretalo gradom, iako su bili mnogo hladniji. Na kraju, Herkulanum je, kao i Pompeja, zatrpan pod vulkanskim ostacima.

Crne mrlje sa unutrašnje strane lobanje kao rezultate visoke temperature vatre (izvor: Plos one)

Istraživači sugerišu da bi takva eksplozija gasa i čestica pretvorila ljudsku žrtvu u veoma malu gomilu ugljenisanih kostiju i pepela. Što objašnjava zašto očuvana tela, poput onih u Pompeji, nisu pronađena u Herkulaneumu. Pronašli su delimične ostatke organa jedne žrtve u Collegium Augustalium – lobanju sa ostakljenim mozgom u sebi. Otkriće je pokazalo da je mozak spaljen na veoma visokoj temperaturi, pre nego što se brzo ohladio, pretvorivši ga u staklo.


Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »