Oznake na 12.000 godina starom kamenom stubu u Gobekli Tepeu predstavljaju najstariji solarni kalendar na svetu.

Stručnjaci smatraju da urezi kreirani u znak sećanja na razorni udar komete.

U Gobekli Tepeu, u južnoj Turskoj, nalazi se drevni kompleks nalik hramu sa visokim kamenim stubovima koji su izrerbareni simbolima. Urezani simboli su mogli da zabeleže astronomski događaj koji je pokrenuo ključnu promenu u ljudskoj civilizaciji.

Istraživanja ukazuju da su drevni ljudi možda beležili svoja zapažanja sunca, meseca i sazvežđa u obliku solarnog kalendara, kreiranog da prati vreme i obeležava smenu godišnjih doba.

Drevni ljudi pratili kretanja nebeskih tela

Nedavno istraživanje simbola u obliku slova V uklesanih na stubove u Gebekli Tepeu otkriva da svaki V-oblik može predstavljati jedan dan. Ovo tumačenje prikazuje solarni kalendar od 365 dana na jednom od stubova, koji se sastoji od 12 lunarnih meseci plus 11 dodatnih dana.

Letnji solsticij je predstavljen kao V koji se nosi oko vrata zveri nalik ptici. Dok druge obližnje statue (verovatno predstavljaju božanstva) imaju slične oznake u obliku slova V na vratu.

„Pošto su prikazani i mesečev i sunčev ciklus, rezbarije bi mogle da predstavljaju najraniji takozvani lunisolarni kalendar na svetu, zasnovan na fazama meseca i položaju sunca. On prethodi milenijumima drugim poznatim kalendarima ovog tipa”, naveli su u saopštenju sa Univerziteta u Edinburgu.

Istraživači navode da ove rezbarije beleže roj kometa koje su udarile Zemlju pre skoro 13.000 godina. One su uzrokovale mini ledeno doba koje je trajalo preko 1.200 godina. Ovaj događaj je možda pokrenuo novi kult ili religiju u regionu Anadolije koja je uticala na razvoj civilizacije.

„Izgleda da su stanovnici Gebekli Tepea bili pažljivi posmatrači neba, što je i očekivano s obzirom da je njihov svet bio razoren udarom komete”, rekao je dr Martin Svitman sa Univerziteta u Edinburgu.

„Ovaj događaj je možda pokrenuo civilizaciju pokretanjem nove religije i motivisanjem razvoja poljoprivrede da se izbori sa hladnom klimom. Možda su njihovi pokušaji da zabeleže ono što su videli prvi koraci ka razvoju pisanja milenijumima kasnije“, dodao je dr Svitman.

Drevno svetilište – Gobekli Tepe

Gobekli Tepe je 2018. godine proglašen Uneskovom svetskom baštinom, prepoznajući njegovu izuzetnu univerzalnu vrednost kao „jednu od prvih manifestacija monumentalne arhitekture koju je napravio čovek“.

Ukupna površina lokaliteta koja je istražena iznosi samo 5%. Nalazište je otkriveno 1990-ih godina i od tada traju istraživanja. Na Gobekli Tepeu se nalaze kolosalne antropomorfne statue koje se datuju 11.000-12.000 godina pre nove ere.

• Misteriozni disk iz Nebre – najstariji astronomski prikaz na svetu
• Disk iz Festosa, nerešena arheološka misterija
• Otkrivena 2.200 godina stara tajna mehanizma iz Antikitere

Kolosalne statue i nekoliko reljefa na statuama su zaista jedinstveni za ovaj period. Prepoznatljivi stubovi u obliku slova T isklesani su slikama divljih životinja, pružajući uvid u način života i verovanja ljudi koji su živeli jako davno.

S obzirom na odsustvo metalnog oruđa, značajno je uzeti u obzir da su statue rađene isključivo od kamenog oruđa. Ali od strane lovaca-sakupljača. Ništa slično iz ovog perioda nikada nije pronađeno.

Podrazumeva se da je Gobekli Tepe bila neka vrsta svetilišta. Svetilište koje se sastojalo od okruglih prostorija, od kojih svaka sadrži ove kolosalne statue. Prema naučnicima, ovo je kultno područje gde su se izvodili kultni rituali predaka koji su bili povezani sa smrću i podzemnim svetom. Ovde nema keramike niti znakova bilo kakvog naselja. Međutim, džinovski projekat koji je izveden u Gobekli Tepeu ukazuje na veoma sofisticirano i organizovano društvo u neposrednoj blizini.

Iznenađujuće, svetilišta Gobekli Tepe nije zatrpan prirodnim putem, već namerno od strane ljudi koji su nekada ovde živeli. Koji je bio razlog, to ostaje misterija.