Arheolozi su u Poljskoj otkrili neobičan grob mlade žene iz 17. veka sa srpom položenim preko njenog vrata i katancem na nožnom prstu. Ovakvo postupanje sa  mrtvima su, prema istraživačima, mogli imati za cilj da spreče pokojnicu da se „vrati“ među žive.

Godine 2022. arheolozi su na groblju u mestu Pień, u severnoj i centralnoj Poljskoj, otkrili grob mlade žene koji se izdvaja od ostalih sahrana na ovom lokalitetu. U grobu 75 pronađeni su gvozdeni srp položen preko vrata i katanac pričvršćen za veliki prst leve noge. Kombinacija ova dva predmeta do sada nije bila zabeležena u objavljenoj arheološkoj literaturi.

Istraživanje je sprovedeno multidisciplinarno i uključivalo je arheološke, osteološke, genetičke, izotopske i hemijske analize, kao i radiokarbonsko datovanje. Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports.

Ipak, ono što ovaj nalaz čini posebno zanimljivim nije samo neobična kombinacija predmeta, već pitanje zašto je zajednica želela da spreči ovu mladu ženu da se vrati među žive.

Groblje na mestu izvan uobičajenih normi

Grob 75 pronađen je na kasnosrednjovekovnom groblju u Pieńu. Na lokalitetu je istraženo više od stotinu grobova, a kod nekoliko desetina zabeleženi su različiti oblici nesvakidašnjih pogrebnih praksi. Među njima su namerno postavljano kamenje, novčići u ustima pokojnika i neuobičajeni položaji tela.

Telo mlade žene je bilo položeno na leđa, sa ispruženim nogama i blago savijenim rukama. Međutim, istraživači su primetili tragove naknadnog otvaranja groba.

Zašto su joj stavili katanac na nogu?

Jedan od predmeta bio je trouglasti gvozdeni katanac, zakačen za veliki prst leve noge. Prema tumačenju autora istraživanja, katanac je mogao imati apotropejsku zaštitu. To znači da je predmet imao simboličko značenje i mogao je da zaštiti žive od zla.

U evropskim zajednicama ranog novog veka postojalo je verovanje da određeni mrtvi mogu predstavljati opasnost za žive. Pokojnici za koje se smatralo da su „opasni“ mogli su biti povezivani sa bolešću, glađu, epidemijama ili drugim nesrećama.  U slučaju ove žene, katanac je možda imao vrlo konkretnu simboliku, a to je da joj onemogući da napusti grob.

Srp je trebalo da spreči ustajanje iz groba

Još neobičniji bio je veliki srp sa zakrivljenom i nazubljenom oštricom. Bio je postavljen preko vrata, tako da je sečivo bilo okrenuto prema grlu.

U kontekstu tadašnjih verovanja, srp je mogao imati zaštitnu funkciju. Gvožđe i oštrica smatrani su sredstvima koja mogu odbijati zle sile, dok je položaj srpa preko vrata imao još direktniju simboliku. Ako bi pokojnik pokušao da ustane, verovalo se da bi ga oštrica mogla sprečiti. Autori istraživanja upravo položaj srpa prema vratu smatraju snažnim pokazateljem da je njegova svrha bila zaštita živih od pokojnice.

Grob je verovatno bio otvaran

Posebno zanimljiv detalj jeste to što izgleda da pogrebni ritual nije završen prvobitnim ukopom. Arheolozi su uočili nepravilnosti u obliku grobne jame i pomešane slojeve ispune, dok su pojedine kosti bile pomerene. Istovremeno, skelet je uglavnom ostao povezan.

• Evo kako je izgledao “vampir” iz Hrvatske pre 400 godina
• Žena sa srpom oko vrata i katancem na nozi umrla je od neizlečive bolesti

To bi moglo da znači da je grob ponovo otvoren relativno brzo nakon sahrane, dok je telo još imalo meka tkiva i pre nego što je došlo do potpunog raspadanja.

Prema toj interpretaciji, katanac je postavljen tokom prvobitne sahrane, dok je srp dodat naknadno. Drugim rečima, zaštitne mere su možda bile pojačane nakon sahrane.

Ko je bila mlada žena?

Analize su omogućile da se sazna biološki profil pokojnice. Radiokarbonsko datovanje ukazuje da je sahrana obavljena sredinom 17. veka, odnosno između 1620. i 1674. godine.

Bila je mlada žena starosti između 17 i 19 godina, visoka približno 162-168 centimetara. Genetička analiza pokazala je da je pripadala mitohondrijalnoj haplogrupi J1c2c1, koja je danas relativno retka među slovenskim populacijama, dok je češća u Skandinaviji.

Ipak to, međutim, ne znači da je žena bila doseljena iz Skandinavije. Analize izotopa stroncijuma i kiseonika ukazuju da je detinjstvo najverovatnije provela upravo u području Pieńa. Istraživači zato pretpostavljaju da je njeno skandinavsko genetsko poreklo moglo poticati od mnogo starijih migracija, odnosno da nije bila prva generacija doseljenika.  Važno je naglasiti da ni DNK ni izotopi sami po sebi ne mogu sa potpunom sigurnošću odrediti geografsko poreklo neke osobe.

Bila je verovatno pripadnica višeg društvenog sloja

Još jedan detalj iz groba govori o njenom društvenom statusu. U blizini lobanje pronađeno je 12 fragmenata ukrasne svilene trake sa metalnim nitima. Analize su pokazale da su metalne niti sadržale srebro i zlato. Neke su bile od srebra, dok su druge predstavljale srebrne niti presvučene zlatom. Nije pronađen bakar, koji je u to vreme često korišćen kao jeftinija zamena za zlatne niti.

Takav materijal bio je skup i nije bio uobičajen za pripadnike siromašnijih slojeva društva. Istraživači zato smatraju da je žena najverovatnije poticala iz više društvene klase, moguće plemstva.

Na njenoj lobanji trag zelene boje

Još jedan detalj dodatno komplikuje priču. Na nepcu, dnu lobanje, u nosnim šupljinama i na prva dva vratna pršljena pronađena je izražena zelenkasta promena boje. Hemijske analize pokazale su povećanu koncentraciju bakra, ali i prisustvo zlata i mangana na području nepca.

Istraživači su isključili mogućnost da je u pitanju obična kontaminacija zemljištem. Takođe nisu pronašli karakteristike koje bi odgovarale uobičajenoj leguri bakra od koje bi bio napravljen novčić. Jedna od mogućnosti jeste da je neki predmet ili materijal koji je sadržao bakar bio stavljen u usta pokojnice, možda kroz nos ili direktno u grlo. Takva praksa ima paralele u različitim slovenskim sredinama, gde su u usta pokojnika stavljani kamen, cigla ili novčić kako bi se sprečilo da pokojnik govori ili ujeda.

Da li su verovali da je bila vampir?

Ovo je verovatno najzanimljivije pitanje, ali upravo ovde treba biti oprezan. Danas se neuobičajene ili devijantne sahrane često opisuju kao „vampirske“ ili „anti-vampirske“, ali takav naziv može biti varljiv.

U različitim delovima centralne i istočne Evrope postojala su brojna verovanja o mrtvima koji mogu naneti štetu živima. Za takva bića korišćeni su različiti lokalni nazivi, a današnji pojam „vampir“ ne može se automatski preslikati na sva ta verovanja. U poljskoj narodnoj tradiciji postojalo je, na primer, verovanje da su određene kategorije umrlih bile posebno opasne, dok se za nevenčane osobe ponekad smatralo da mogu postati strzyga. Zato istraživači ne tvrde da je ova žena jednostavno bila „proglašena vampirom“.

Umesto toga, predlažu širu interpretaciju: „zajednica je možda strahovala da će pokojna predstavljati opasnost za žive i pokušala je da spreči njen povratak iz groba“.

Zašto je ova žena tako sahranjena?

Na njenim kostima nisu pronađeni jasni tragovi smrtonosne povrede, niti očigledna bolest koja bi objasnila njenu smrt. Umrla je veoma mlada sa 17. ili 19. godina.

Autori smatraju da je moguće da je njena smrt bila doživljena kao svojevrsna „loša smrt“, odnosno smrt koja je odstupala od očekivanog i zbog toga izazivala strah. Njeno moguće skandinavsko poreklo, iako verovatno udaljeno nekoliko generacija, takođe je moglo predstavljati jedan od faktora u zajednici koja je imala drugačiji kulturni i verski identitet. Ali sve to ostaje na nivou hipoteze.

Polovina 17. veka bila je izuzetno težak period za Poljsko-litvansku zajednicu, obeležen ratovima, glađu i epidemijama. U takvim okolnostima bolesti i nesreće mogle su biti povezivane sa natprirodnim uzrocima, uključujući i delovanje pokojnika.