Moj prvi ozbiljan susret sa keramikom dogodio se 2015. godine u Arheološkoj zbirci kada se obrađivao arheološki materijal sa srednjovekovnog lokaliteta Gradina na Jelici (Čačak). Do tog trenutka, u domenu mog interesovanja bile su potpuno druge oblasti, kao što su fizička antropologija i paleolit. Na obradu keramičkih predmeta prijavila sam se najviše iz razloga što je u pitanju bio veoma bitan lokalitet o kome smo slušali na obaveznom kursu Arheologija ranog srednjeg veka. U tom trenutku, nisam znala da će ljubav prema posudama imati toliki uticaj na mene, iako se sve u početku činilo dosadnim, teškim i pitala sam se čemu tolika zbrka oko nečega čega ima skoro na svakom lokalitetu. Međutim, nakon kratkog vremena, sve se promenilo. Danas su moja interesovanja vezana isključivo za obradu  srednjovekovnih posuda od gline.

Na ovoj praksi upoznala sam se bliže sa keramičkim nalazima iz perioda ranog srednjeg veka (VI-VII vek). Bio je to veliki izazov za mene jer sam se prvi put srela sa velikom količinom keramike koju je trebalo obraditi u kratkom periodu. Na početku se činilo da to nije nimalo lak posao. Međutim, svakim danom postajalo je sve lakše i interesantnije. Iz tog razloga sam se naredne godine rado odazvala pozivu prof. dr Mihailu Milinkoviću, koji mi je bio mentor na praksi, da učestvujem na reviziji tipologije keramike sa Jelice. Imala sam jedinstvenu priliku da se upoznam sa svim nalazima koji su iskopani na ovom lokalitetu, a koji dopunjuju znanja o srednjovekovnom periodu na našoj teritoriji.

Keramički predmeti, iako mnogima nisu interesantni, pružaju važne informacije o stanovništvu koje je naseljavalo prostore u datom periodu, o razvijenosti njihove privrede, zanatskim radionicama i umeću majstora, kao i vezama sa okolnim narodima i trgovini. Često je keramika jedina putem koje datujemo lokalitete, a na osnovu specifičnih tipova posuda i ornamenata na njima nekada je moguće povezati ih sa naseljavanjem određenih naroda. Kada prilikom obrade materijala uočimo tragove organske materije, ti ostaci dalje podležu hemijskim analizama ne bi li otkrili koje žitarice su uzgajali, odnosno kakva je bila ishrana tadašnjih stanovnika.

Neverovatno je koliko su pojedini grnčari bili vešti u svom poslu. Znanje koje su imali, veštine, često i kreativnost ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Naročito ako imate na umu uslove u kojima su oni radili, a koji nisu nimalo približni današnjim. Materijal za izradu mnogih predmeta često se nalazio i nekoliko kilometara udaljen od radionice, bilo je potrebno dosta vremena da bi se došlo do odgovarajuće mešavine gline i peska kako bi posuda mogla da izdrži da ne pukne tokom pečenja pri visokim temperaturama u pećima. Nama je danas sve olakšano, ali nije tako bilo u prošlosti. Uzbuđenje koje osetite kada shvatite da držite posudu koju je neko napravio desetine vekova ranije ne može da se opiše.

Obrada keramike

Često ćete čuti osobe koje se bave obradom keramike da ih upoređuju sa slagalicama koje smo slagali kao deca. Dešava se da  usled ljudskog faktora i prirodnih procesa u zemlji fragmente jedne posude pronađemo u nekoliko arheoloških slojeva. Prilikom spajanja fragmenata jednog gleđosanog lonca (koje je trajalo čak četiri dana!), jedan od ključnih fragmenata pomoću kojeg smo rekonstruisali visinu posude od oboda do dna, bitno se razlikovao od ostalih. Zbog toga je važno u timu imati iskusnije kolege arheologe jer njihovo iskustvo može biti od velike pomoći. Po meni, rekonstruisanje posuda čini ovaj posao još zanimljivijim.

B kartoni igraju najvažniju ulogu u obradi keramike. Tabele se popunjavaju posebno za svaku sondu i sloj koji se iskopava. Na taj način, fragmenti dobijaju jedinstvene A brojeve. Svaki broj obavezno sadrži podatke o tipu posude, delu fragmenta ukoliko je moguće odrediti ga,  niz podataka o fakturi i boji pečenja, površini, ornamentu i tehnici izrade. Ove karakteristike fragmenata unose se šifrovano po unapred ustanovljenom šifrarniku radi lakše i brže obrade. Na kraju, popunjavaju se polja u koja je potrebno uneti ukupan broj fragmenata pod jednim A brojem i mesto na kom će fragmenti biti skladišteni. Tom prilikom, jedinstveni primerci izdvajaju se u predstavnike tipova posuda. Iskusni arheolozi tada uzimaju mere prečnika oboda i dna, pišu detaljne opise koji su važni u kasnijem objavljivanju rezultata obrade nalaza. Pritom, ne smemo zaboraviti crtače i fotografe koji pomažu trajnom dokumentovanju svih nalaza.

Nažalost, upoznati smo sa činjenicom da postoje velike količine neobrađenih nalaza keramike, samim tim i neobjavljenih rezultata. Da li je u pitanju nedostatak finansijskih sredstava ili nerazvijena svest o značaju ovih nalaza, teško je odgovoriti. Svesni smo koliko je teško sa nedovoljno dobijenog novca realizovati sve ciljeve istraživačkih projekata. Trudimo se da istražimo što više površina na lokalitetima kako bi se došlo do novih rezultata.

Međutim, nikako ne smemo u tim trenucima zapostaviti keramičke nalaze jer većinu podataka o lokalitetu dobijamo putem njihove obrade. Stoga je bitno da profesori razviju svest kod studenata o njenom značaju, jer kao budući arheolozi oni postaju čuvari naše prošlosti. Svako od nas mora da uloži napore u objavljivanje rezultata bilo koje vrste istraživanja, naravno, ne samo keramike, jer ne želimo depoe nagomilane vrednim i prelepim nalazima koji čekaju da izađu na svetlost dana kako bismo ispričali njihove priče.

Izvor slike lonca: Muzej u Čačku