Zubni kamenac otkriva kako je prvi roštilj zagadio životnu sredinu
Arheolozi su na 400.000 godina starim zubima pronašli dokaze o udisanju dima iz vatre zbog pečenja mesa.
Zubni kamenac je nešto sa čime se moderno stanovništvo redovno susreće. Stomatolozi najčešće preporučuju čišćenje kamenca kao redovni tretman, bar jednom godišnje.
Međutim, antropolozima zubni kamenac predstavlja pravu vremensku kapsulu, jer čuva ostatke hrane i dokaze o uslovima života u dalekoj prošlosti.
- Zubni kamenac otkriva kada je čovek počeo da konzumira životinjsko mleko
- Naučnici otkrili DNK virusa na mlečnim zubima starosti 31.600 godina sačuvanim u permafrostu
Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu, tokom saradnje sa naučnicima iz Španije, Austrije i Ujedinjenog Kraljevstva u pećini Kesem blizu Tel Aviva, pronašli su dokaze o hrani, kao i dokaze o udisanju dima u zubnom kamencu kod 400.000 godina starih ljudskih fosila.
Istraživanja su objavljena u Quaternary International.
Rezultati su pružili uvid u to šta su ljudi iz ranog paleolita jeli i kakav kvalitet vazduha su udisali.
Zubni kamenac otkriva zagađenje
U zubnom kamencu pronađeni su i tragovi drvenog uglja, nastalih kao posledica zagađenja životne sredine koje je proizveo čovek. Oni mogu biti rezultat udisanja dima iz vatre u zatvorenom prostoru koja se svakodnevno koristila za pečenje mesa.
Ovo je najraniji direktan dokaz o udisanju štetnih materija i negativnog uticaja na zdravlje ovih ranih ljudi.
“Zubni kamenac ljudi iz ovog doba nisu nikada ranije proučavani, a mi smo imali vrlo mala očekivanja zbog starosti kamenca“, rekao je prof. Avi Gofer sa Odeljenja za arheologiju i drevne bliskoistočne civilizacije.
Budući da je pećina bila zapečaćena 200.000 godina, to je omogućilo dobro uslove očuvanja.
“Ljudi koji su živeli u Kesemu ne samo da su uživali u blagodetima vatre i pečenju mesa u zatvorenom prostoru, već su morali da nađu i način da kontrolišu vatru kao i da žive sa njom. Ovo je jedan od prvih, ako ne i prvi, slučajeva zagađenja planete izazvanog čovekom“, priča profesor Ren Barkai.
On dalje objašnjava da živi u blizini elektrana, u blizini hemijskih fabrika i ističe da „s jedne strane zavisimo od tehnologije, ali sa druge udišemo to što se ispušta u vazduh. Njeni zagađivači imaju cenu, a mi smo verovatno pronašli prve dokaze o tome u pećini Kesem pre 400.000 godina“.
Na zubima ovih ranih ljudi, koji su živeli u pećini, pronašli su dokaze da su jeli životinje i orašaste plodove.
U okviru kamenca, istraživači su takođe otkrili mala biljna vlakna, za koja sumnjaju da su korišćena za čišćenje zuba, poput praistorijskih čačkalica ili konca za čišćenje zuba.
“Naši nalazi su retki, nema drugog sličnog otkrića iz ovog vremenskog perioda. Nalazi uglja i skroba nam daju sveobuhvatniju predstavu o tome kako su ovi ljudi živeli svoje živote, a ovaj širi pogled dolazi direktno iz njihovih zuba“, zaključio je profesor Barkai.
Uredila: Maja Miljević-Đajić