09/12/2022

Lobanja neandertalskog čoveka iz Krapine (izvor: Hrvatski prirodnoslovni muzej)

Dokazi za najstariji tumor kostiju su pronađeni kod neandertalca sa lokaliteta Krapina u Hrvatskoj. Naučnici su primetili da rebro neandertalca ima leziju povezanu sa tumorom.

Rad je publikovan 2013. godine u časopisu Plos One.

Ovo je prvi slučaj fibrozne displazije (razvojna lezija kosti slična tumoru) na neandertalskom rebru sa lokaliteta Krapina u današnjoj Hrvatskoj. Tumori bilo koje vrste su retka pojava u mlađim arheološkim periodima ili kod živih primata, ali posebno u ljudskim fosilnim zapisima. Nekoliko studija se bavilo bolestima kostiju u prošlim ljudskim populacijama i kod živih primata i fibrozna displazija se javlja jako retko.

U okviru klase tumora kostiju rebara, fibrozna displazija je prisutna kod živih ljudi u većoj učestalosti od drugih tumora kostiju. Kod živih ljudi efekti neoplazme predstavljaju širok spektar simptoma, od asimptomatskih do iscrpljujućih. Pojava ove neoplazme pokazuje da je najmanje jedan neandertalac patio od uobičajenog tumora kosti koji se nalazi kod savremenih ljudi.

Fibrozna displazija na rebru (Monge et al. 2013, fig. 1)

Krapina-stanište neandertalaca

Potkapina Krapina nalazi se na Hušnjakovom brdu, u gradu Krapini, oko 55 km severno od Zagreba. Pod rukovodstvom Gorjanovića-Krambergera, iskopavanja na lokalitetu su počela 1899. godine i trajala do 1905. godine, kada je pronađeno skoro 900 ljudskih kostiju, kameno oruđe i hiljade ostataka faune.

Datumi se za okupaciju neandertalaca kreću između 120–130.000 godina. Krapina je dala jedan od najvećih uzoraka akumuliranih ljudskih skeletnih ostataka sa bilo kog lokaliteta gornjeg pleistocena. Ove ljudske kosti pronađene su u fragmentovanom stanju, pomešane sa faunom i drugim artefaktima.

Iskopavanja Krapine 1899. godine (Karavanić et al. 2017, fig. 2)

Pronađeno je samo nekoliko skeleta u artikulisanom stanju i nema dokaza o namernom sahranjivanju. Umesto toga, tragovi posekotina na kostima neandertalaca i drugi dokazi obrade kostiju (kanibalizam?) sugerišu postmortalnu manipulaciju kostima od strane drugih neandertalaca ili životinja. Na ovim skeletima uočen je veliki broj patologija, od kojih većina uključuje degenerativna oboljenja, traume nastale tupim predmetima i hipoplaziju zuba.

Tumor na rebru neandertalca

Prva detaljna analiza kosti, koja je uključivala rendgen i CT skeniranje pokazala je prilično veliku leziju koja se nalazi u centru, a iza nje je ostao tumor karakterističan za fibroznu displaziju. Istraživači su odbacili mogućnost da je šupljina jednostavno uzrokovana prelomom jer nema dokaza o traumi na drugom mestu na rebru, a lezija je primetna prema prednjem delu kosti, tako da ako je uzrokovana prelomom, trauma bi bila vidljiva na zadnjoj strani.

Velika lezija u centru (Monge et al. 2013, fig. 3)

U nekim slučajevima, fibrozna displazija ne izaziva nikakve simptome, dok u drugim, otok koji stvaraju tumori može izazvati deformitet. Ali bez kompletnog skeleta, ne postoji način da se sazna kakav je ukupni efekat bolesti bio na pojedinca i da li je on ili ona umrla usled ove bolesti.

Učestalost tumora

Učestalost neoplastičnih bolesti je u snažnoj korelaciji sa relativno nedavnim produženjem ljudskog životnog veka. Ovo povećava učestalost neoplastičnih bolesti kod današnjih ljudi, od kojih mnoge zavise od godina starosti. Neandertalci su imali prosečan životni vek koji je bio u najboljem slučaju polovina od modernog stanovništva, oko 30 godina. Uticaj ljudi na životnu sredinu, uz povećanje populacije i intezivnije zagađivanje životne sredine, su direktno povezani sa neoplastičnim bolestima i nisu bili deo životne sredine u prošlosti.

S obzirom na ove faktore, većina tvrdi da su slučajevi neoplastičnih bolesti kostiju retki u praistorijskim ljudskim populacijama. Stoga je zanimljivo ovo otkriće, jer pokazuje da su neandertalci patili od iste bolesti kao i moderni ljudi. Smatra se da je učestalost mnogih vrsta tumora, i kancerogenih i beningnih, u korelaciji sa zagađenjem životne sredine. Ali, kako istraživači primećuju, okruženje u kojem su ovi neandertalci živeli bilo je u suštini netaknuto, što znači da, barem u nekim slučajevima, razvoj tumora kostiju nema nikakve veze sa zagađenjem životne sredine.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »