Ovo  je priča koja nam govori o najdužoj stazi fosilnih tragova stopala na svetu iz Nacionalnog parka White Sands u Novom Meksiku. Novo otkriće objavljeno je u časopisu Quaternary Science Reviews. Otisci stopala primećeni su u isušenom koritu jezera poznatom kao plaža (španski: playa), koje sadrži stotine hiljada otisaka stopala koji datiraju od kraja poslednjeg ledenog doba (pre oko 11.550 godina) do negde pre oko 13.000 godina!

Za razliku od mnogih drugih poznatih staza sa otiscima stopala, ovaj put je ova staza izvanredna po svojoj dužini tragova – koja je bila preko 1, 5 km. Pored toga, ti tragovi su išli pravolinijski. Osoba koja ih je napravila držala se svog pravca bez odstupanja. Ali ono što je još neobičnije je to što se nakon nekoliko sati kasnije, ta osoba vratila istom stazom kući.

Svaka staza priča svoju priču. Zemlja je bila mokra i glatka od blata i hodala je znatnom brzinom, što je verovatno bilo iscrpljujuće. Istraživači procenjuju da je hodala brzinom od preko 1,7 metara u sekundi. Normalna brzina hodanja je oko 1,2 do 1,5 metra u sekundi na ravnoj i suvoj površini. Tragovi su prilično mali i najverovatnije ih je napravila žena, ili možda adolescent.

Tajanstveno putovanje

Na nekoliko mesta na stazi nalazi se niz malih dečjih tragova, napravljenih dok je, pretpostavljaju, majka spuštala dete kako bi ga prebacila na drugu stranu tela ili da se odmori. Sudeći po veličini dečijih tragova, njih je napravilo dete, staro oko dve godine ili nešto mlađe. Dete je nošeno u jednom smeru, ali ne i po povratku.

• 87 otisaka stopala neandertalaca pronađeno je na obali Iberijskog poluostrva
• Tragovi stopala drevnih ljudi iz halkolita pronađeni su u Španiji

Dokazi o nošenju deteta mogu se videti u obliku tragova koje je stopalo napravilo. Oni su širi zbog opterećenja, morfološki raznovrsniji, često sa karakterističnim „oblikom banane“ – nečim što je uzrokovano rotacijom stopala prema spolja. Dok su tragovi putovanja prema kući manje različitog oblika i uži su.

Opasni predatori na dugom putu

Plaža je bila dom mnogih izumrlih životinja iz ledenog doba, koje su ljudi možda lovili do istrebljenja, a možda i ne. Tragovi ovih životinja pomogli su u određivanju starosti staze.

Istraživači su pronašli tragove mamuta, džinovskih lenjivaca, sabljastog tigra, vukova, bizona i kamila. U prošlosti su izneli dokaze o tragovima kako su ove životinje mogle biti lovljene.

Između početnog i povratnog putovanja, lenjivac i mamut prešli su preko tragova početnog putovanja te osobe. Otisci povratnog putovanja zauzvrat prelaze preko tih životinjskih tragova.

• Dečiji otisci prstiju na predmetima vinčanske kulture

Tragovi lenjivaca pokazuju svest o ljudskom prolazu. Kako se životinja približavala stazi, čini se da se uzdigla na zadnje noge kako bi uhvatila miris, zastajući okretanjem i gaženjem ljudskih tragova pre nego što se spusti na sve četiri i nastavi put. Bila je svesna opasnosti.

Suprotno tome, tragove na mamutskoj stazi, na jednom mestu je napravio veliki bik, i oni prelaze ljudsku stazu bez odstupanja, najverovatnije ne primetivši ljude.

Staza tragova govori izvanrednu priču. Šta je ova osoba radila sama i sa detetom na ovoj stazi, krećući se brzim koracima? Jasno je da to govori o društvenoj organizaciji, oni su znali svoje odredište i bili su sigurni u prijateljski prijem. Da li je dete bilo bolesno? Ili je vraćeno majci? Da li je kišna oluja brzo došla uhvativši majku i dete nespremne?

Mi to ne možemo znati. Ostaje nam samo da pretpostavljamo. Ono što možemo reći je da je ženi verovatno bilo neprijatno i teško na tom neprijateljskom terenu, ali je ipak bila spremna za putovanje i žrtvu.

Izvor: The Conversation i Quaternary Science Reviews