Čovek koji je živeo pre 5.000 godina na teritoriji današnje Rusije umro je od pokušaja operacije na glavi. Međutim, naučnici kažu da su mnogi ljudi često i preživeli ove drevne operacije tzv. trepanacije na lobanji.

Arheolozi su otkrili lobanju čoveka koji je bio podvrgnut drevnoj operaciji mozga pre 5.000 godina.

Naučnici su iznenađeni time da postoje indicije da je ova mlada osoba od 20 godina imala operaciju kamenim “skalpelom” pre toliko vremena. Ova drevna “operacija” na glavi poznata je kao trepanacija.

Operacija nije bila uspešna, a ’nesrećni’ pacijent je živeo samo kratko vreme nakon što je prošao tešku operaciju.

„Drevni lekar“ je definitivno imao „hirurški set kamenih alata“, rekao je Institut za arheologiju Ruske akademije nauka, Moskva.

Veliki fragmenti crvenog pigmenta pronađeni su blizu glave i na svodu lobanje. Dva kremena vrha strela sahranjena su bila sa njim.

Dimenzije otvora na lobanji bile su 140×125 milimetara.

• Najraniji dokazi veštačke deformacije lobanje u Kini
• Misterija lobanje iz Perua sa metalnim implantom. Drevni hirurški implant ili moderna prevara?

„Uprkos činjenici da je stopa preživljavanja nakon trepanacije bila veoma visoka čak i u davnim vremenima, on je očigledno umro ubrzo nakon operacije”.

„O tome svedoči odsustvo očiglednih tragova zarastanja na lobanji. Tragovi instrumenta za trepanaciju su jasno vidljivi na površini kosti”.

Tri vrste tragova ostavili su praistorijski „hirurzi“ koristeći različite vrste kamenih oštrica, rekla je Olesja Uspenskaja, arheolog.

To su bili mali dugački linearni tragovi, veliki duboki linearni tragovi u obliku paralelnih žlebova i tragovi ostavljeni gustom oštricom.

Trepanacija je izvršena na čoveku iz plemena Skita

Lobanja je pronađena na skeletu indivude koja je bila sahranjena u duboko iskopanom grobu. Grob se nalazio ispod grobne humke iz skitskog perioda, starosti 5.000 godina.

„Sudeći po položaju kostiju, telo pokojnika je bilo pažljivo položeno na leđa, malo okrenuto na levu stranu, noge su bile jako savijene u kolenima i okrenute ulevo“, rekli su iz Instituta.

Stručnjaci veruju da je trepanacija u davnim vremenima vršena u hirurške i ritualne svrhe. U nekim slučajevima je to moglo biti „promena čovekove prirode“.

Cilj operacija na mozgu u davnim vremenima mogao je biti ublažavanje jakih glavobolja, izlečenje hematoma, saniranje povreda lobanje ili težnja za prevazilaženjem epilepsije.

Istraživanje u Rusiji ukazuje na to da su praistorijski medicinari koji su sprovodili primitivne postupke ove vrste koristili kanabis, magične pečurke, pa čak i šamanski ples poput anestetika kako bi odvukli pacijenta od bola.