Uskršnje ostrvo poznato je po džinovskim Moai statuama, ali pre svega i po tome što su njegovi stanovnici opustošili resurse i time doveli sebe do istrebljenja.

Nova istraživanja su preokrenula nekadašnju priču da su ostrvljani Rapa Nuija iscrpeli resure i da je to dovelo do njihove propasti. Pre 300 godina kada su Evropljani stigli na ostrvo zatekli su opustošeno ostrvo sa malim brojem ljudi i 1000 Moai statua.

Rapa Nui ima površinu od 163 kvadratna kilometra i sadrži veoma osiromašeno zemljište kojem nedostaju mnoge ključne hranljive materije, neophodne za uzgoj useva.

• Koliko je ljudi živelo u Čatalhujuku pre 8.600 godina?
• Genijalni izumi drevnih Maja nude rešenja za nestašice pijaće vode u budućnosti
• Misteriozno pismo sa Uskršnjeg ostrva je jedinstveno, a njegovo poreklo dugo muči naučnike

“Najudaljenije Uskršnje ostrvo Rapa Nui bilo je najizolovaniji komad naseljene zemlje. Na osnovu analize polena iz jezgara tri kraterska jezera, utvrđeno je da je u vreme dolaska doseljenika Uskršnje ostrvo u velikoj meri bilo pokriveno palminom šumom. Ovi zapisi polena takođe pokazuju da su u roku od nekoliko vekova šume palmi u potpunosti uklonjene, tako da su prvi evropski istraživači naišli na jalovo i neplodno tlo, a ostrvo je bilo prepuno srušenih džinovskih statua iz prošlih vremena”, piše u Vremenu.

Ekološki i društveni kolaps na Rapa Nuiju

Katastrofalni kolaps stanovništva Uskršnjeg ostrva verovatno se nikada nije dogodio. Već su stanovnici udaljenog ostrva razvili genijalnu ideju, odnosno održiv model za život i nisu nikada doživeli dramatičan kolaps. Prilagodili su se surovom okruženju.

Nova istraživačka studija koja, je objavljena u časopisu Science Advance, koristila je veštačku inteligenciju za analizu satelitskih podataka o gomilama kamenja na ovom malo ostrvu usred Tihog okeana.

Kada su prvi Evropljani stigli 1722. godine na Uskršnje ostrvo, naišli su na lokalno stanovništvo od oko 3.000 ljudi. Naime, prisustvo oko 1.000 ogromnih kamenih glava na ostrvu nagoveštavalo je mnogo veću radnu snagu u nekom trenutku u prošlosti. Neke su teške i oko 70 tona. Zbog toga se godinama unazad verovalo da je mnogo više ljudi živelo na Uskršnjem ostrvu. Ta se teorija ponavljala i zbog toga je postojala i teorija o kolapsu njihovog društva. Nedostatak hrane mogao je da rezultira glađu, ratovima, pa čak i kanibalizmom.

Genijalne ideje stanovnika Uskršnjeg ostrva

Da bi procenili veličinu ove bivše zajednice, istraživači su se fokusirali na postojanje takozvanih kamenih bašta. Kamene bašte su drevni stanovnici Rapa Nuija koristili za povećanje produktivnosti tla pre dolaska Evropljana. Naslojavanjem stena različitih veličina, meštani su uspeli da spreče gubitak vlage iz zemlje, a istovremeno su povećali sadržaj hranljivih materija, omogućavajući uzgoj slatkog krompira u prostorima između tog kamenja.

Istraživanje sprovedeno u ovom veku pomoću satelitskih snimaka pokazalo je da su drevne kamene bašte možda pokrivale do 21,1 kvadratnih kilometara ostrva. Računajući kalorije koje bi se mogle dobiti iz slatkog krompira koji se uzgaja na ovim parcelama, naučnici su procenili da je Rapa Nui možda nekada izdržavao populaciju od oko 17.000 ljudi.

To je jako puno stanovnika za tako malo, pusto mesto. Iako se verovalo da je populacija iscrpila resure, rezultirajući ekološkim i društvenim kolapsom.

Na ostrvu nije bilo puno stanovnika

Međutim, ovi prethodni brojevi vrtova ili bašti kamena verovatno su netačni, jer ne prave adekvatnu razliku između litskih parcela koje je napravio čovek i prirodnih stenovitih izdanaka. Da bi ispravili podatke, autori nove studije su obučili model mašinskog učenja da precizno identifikuje prave kamenjare sa satelitskih snimaka tražeći područja sa povećanom vlagom u tlu i sadržajem azota, a ne samo kamenjem.

Nakon pet godina analize, istraživači su zaključili da je samo 0,76 kvadratnih kilometara Uskršnjeg ostrva prekriveno kamenim baštama. Na osnovu količine slatkog krompira koji je mogao da se ubere sa ovih parcela, autori procenjuju da poljoprivreda na ostrvu nikada nije izdržavala više od oko 2.000 ljudi.

Izotopska analiza zuba i kostiju drevnih stanovnika na Rapa Nuiju pokazala je da morski plodovi i drugi usevi kao što su šećerna trska, banane, taro i jam takođe čine oko 35 do 45 % lokalne ishrane. Kombinujući kaloričnu vrednost svih resursa ostrva, istraživači kažu da je Rapa Nui u svakom trenutku mogao da izdržava maksimalnu populaciju od oko 3.901 osobu.

„Ovo pokazuje da populacija nikada nije mogla biti tako velika kao neke od prethodnih procena“, rekao je autor studije Dilan Dejvis u izjavi. U svom zapisu, istraživači objašnjavaju da su brojke koje su predložile prethodne studije verovatno bile „između pet i 20 puta previsoke“.

Treba se ugledati na drevne ljude

Zajednica sa kojom su se susreli rani evropski posetioci možda nije bila mnogoljudna. Već je verovatno predstavljala vrstu društva koje je oduvek postojalo na Uskršnjem ostrvu.

Takav zaključak radikalno prepisuje istoriju Rapa Nuija, ukidajući ideju o neodgovornoj eksploataciji resursa i prekoračenju stanovništva.

„Naši rezultati doprinose rastućem broju empirijskih istraživanja koja pokazuju da Rapa Nui predstavlja odličan primer kako je izolovana populacija sa ograničenim prirodnim resursima stvorila održiv sistem za život, održvajući svoj broj u okviru ograničenja nosivosti životne sredine“, pišu istraživači.

Današnja društva mogu usvojiti strategije koje su ljudi koristili u prošlosti. Istorija Rapa Nuija može biti izvor inspiracije i može da posluži kao ključ za budućnost.

---

Izvori: Eureka, The Conversation, Science Advances