Na nekropoli iz bronzanog doba u Mokrinu bila je sahranjena mlada žena sa glavom svinje, pored toga, njihove lobanje nose tragove smrotnosnih povreda.

U grobu 196 na nekropoli moriške kulture u Mokrinu, iz ranog bronzanog doba, sahranjena je žena stara oko 25-30 godina, a na njenim nogama bila je položena glava svinje. Ovaj nalaz je jedinstven na mokrinskim nekropolama, ne samo zbog neuobičajenog pogrebnog priloga, već i zato što i lobanja pokojnice i lobanja svinje nose tragove povreda. Rad je objavljen u časopisu Гласник Српског археолошког друштва.

• Arheolozi pronašli najstarije bojno polje iz bronzanog doba
• Otkriven 4.500 godina star, jedinstven i bogat grob na Svinjaričkoj Čuki
• Pre 4.000 godina žene su nosile teret i decu pomoću kaiševa oko glave

Sistematska istraživanja mokrinske nekropole započeta su 1953. godine i, sa prekidima, trajala do 1969. godine pod rukovodstvom M. Girića. Tokom iskopavanja istraženo je ukupno 312 grobova, dok je još 50 do 100 grobova ostalo neistraženo. Šest apsolutnih datuma sa ovog lokaliteta ukazuje da je nekropola bila u upotrebi između 2100. i 1800. godine pre nove ere, odnosno oko tri veka. Pre par godina iskopavanja su ponovo započeta.

Pogrebna praksa žene

Grob 196 izdvajа se kao posebno zanimljiv primer. U njega je položena probijena lobanja svinje, a isto tako i lobanja žene sahranjene u njemu. Lobanja je bila položena na butne kosti pokojnice.

Pokojnica je sahranjena u zgrčenom položaju, orijentisana jug–sever, sa glavom okrenutom udesno i licem prema jugoistoku. Desna ruka bila je savijena u laktu, sa šakom na grudima, dok je leva šaka bila na ramenu. Noge su bile blago zgrčene, a na njih je položena lobanja domaće svinje. Osim tog priloga, u grobu nije bilo drugih predmeta.

Antropološka analiza pokazala je da je žena u trenutku smrti imala između 25 i 30 godina. Na njenom skeletu registrovani su i izraženi tragovi mišićno-skeletnog stresa, odnosno snažno naglašenim pripoji mišića na rukama i nogama. „To može ukazivati na obavljanje fizički zahtevnih poslova i da je ova žena od mladosti bila izložena značajnim fizičkim naporima“, pišu autorke rada.

Povrede na lobanji žene

Još dramatičniji je nalaz na njenoj lobanji. Na njoj su utvrđene tri različite povrede, a nijedna ne izgleda kao slučajna trauma. Prva se nalazi na čeonoj kosti, iznad leve očne duplje. Udarac je bio toliko snažan da je uništio i spoljni i unutrašnji deo lobanjskih kostiju, a izazvao je i frakture. Kako autori navode, zbog položaja povrede i odsustva bilo kakvog remodelovanja ili infekcije, veoma je verovatno da je ona bila smrtonosna, odnosno da je smrt nastupila odmah ili najkasnije narednog dana.

Druga povreda je delimično sačuvana, ali se na desnoj strani čeone kosti vide polukružni tragovi rezanja koji podsećaju na pokušaj otvaranja lobanje, nalik trepanaciji. Ipak, s obzirom na veličinu oštećenja, malo je verovatno da je reč o lečenju. „Zato je verovatnije da je ovaj zahvat imao drugačije značenje, možda kao dodatno povređivanje i ponižavanje žrtve“, navodi se u radu.

Treća povreda nalazi se na temenim kostima i sastoji se od četiri približno kružna reza načinjenja tankom i oštrom alatkom. Iako nisu bili opasni po život, njihova oštrina i oblik pokazuju da su nastali dok su meka tkiva još uvek bila prisutna. To znači da su mogli biti naneti ubrzo posle smrti, ili čak dok je žena još bila živa. Moguće je i da je upravo ova povreda bila prva, nakon koje je usledilo dalje nasilje, napisala su autorke rada.

Analiza lobanje svinje

Lobanja svinje takođe pokazuje trag nasilja. Životinja je bila odrasla ženka domaće svinje, krupna i u punoj snazi, a mogla je još dugo da se koristi u reprodukciji. Njen skelet ukazuje na ranu domaću rasu svinje, kakva se javlja u neolitu i bronzanom dobu. Lobanja je oštećena u čeonom delu, najverovatnije udarcem kojim je životinja ubijena. Udarac je bio usmeren na levu čeonu kost, iznad orbite, i smrskavao je taj deo lobanje. Dakle, i svinja je stradala nasilno.

Ono što ovaj grob čini izuzetnim jeste spoj više elemenata: nasilna smrt žene, neobične povrede na njenoj lobanji, žrtvovana svinja i simbolički snažan prilog u vidu njene glave. Sve to govori da je pokojnica nakon smrti ipak dobila uredan pogreb po pravilima moriške kulture, ali i da je njen sahranjivanje bilo obeleženo naročitim značenjem. Činjenica da je bila među fizički najaktivnijim ženama može ukazivati na poseban status.

Ono što možemo da zaključimo jeste to da grob 196 na nekropoli iz bronzanog doba u Mokrinu ostaje jedan od najintrigantnijih nalaza. Ovo otkriće povezuje nasilje, društveni status, svakodnevni rad i ritualnu simboliku u jednoj izuzetno neobičnoj sahrani.