Na arheološkom nalazištu u Korintu otkriven je zatvor sa različitim natpisima zatvorenika iz rimskog perioda.

Arheolog Metju Larsen je identifikovao ostatke rimskog zatvora u Korintu, u Grčkoj i napisao je da su „zatvori morali postojati u skoro svakom rimskom gradu, barem u onima koji su imali forum“. Na to ukazuju istorijski zapisi, a njegov naučni rad je objavljen u časopisu Hesperia.

• Nova otkrića u Teneji koju su izgradili zarobljenici iz Trojanskog rata
• Uznemiravajuće otkriće u Pompeji: zatvorska pekara za robove
• Kod polovine muškaraca iz srednjeg veka kosti su bile polomljene

 „Ipak, pokazalo se da je arheološke ostatke zatvora izuzetno teško identifikovati. Oskudni su dokazi o tome kako bi rimski zatvor izgledao, ili gde bi se nalazio“, piše u radu.

Dokumentovati dokaze o zatočeničkom mestu iz antike je značajno. S obzirom na da su takva mesta retkost.

Rimski zatvor u Korintu

Larsen je identifikovao zatvor pregledavajući lokaciju, njene grafite i zapise sa iskopavanja 1901. godine.

Rimski zatvor je opisao kao “mesto bez zakona”. Identifikovan je zahvaljujući zbirci uznemirujućih drevnih grafita, navodi se u studiji.

Korint je bio drevni grad-država koji je postao jedno od najvećih i najvažnijih grčkih naselja u antici. Grad su zauzele i skoro potpuno uništile rimske snage 146. godine pre nove ere. I ostao je uglavnom napušten više od jednog veka. Tek 44. godine p.n.e. kada je rimski vojskovođa i političar Julije Cezar ponovo uspostavio grad kao prestonicu provincije da je počeo da se oporavlja.

Antički grad je prošao niz obnova tokom kasnog 4. i ranog 5. veka, a strukture koje su služile kao zatvor bile su među onima koje su zahvatile radove. Čini se da su strukture preuređene i renovirane krajem 4. veka, kada je lokacija pretvorena u zatvor

„Strukture su korišćene za zatvaranje ljudi još najmanje nekoliko vekova nakon toga, ako ne i više“, rekao je za Newsweek glavni autor studije Metju Larsen sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.

Kako je identifikovan antički zatvor?

Važan deo identifikacije zatvora bili su grafiti na podu lokacije. Sadrže molbe, napisane na grčkom, kao što su „neka nadvlada sreća onih koji stradaju na ovom bezakonom mestu“, “Gospode, ne pomiluj onoga koji nas je ovde bacio“. Pod ima pukotine, a nejasno je da li je zatvor nekada bio na drugoj lokaciji i da li je pod sa njega ponovo korišćen na ovom mestu.

Larsen je otkrio da su svi grafiti ispisani unutar granica pukotina. Ovo ukazuje da je u trenutku postavljanja podnih obloga tu već bilo pukotina i da su zatvorenici pisali molbe unutar pukotina, podržavajući tako ideju da je ovo mesto zatvor.

Pored toga, Larsen je primetio ono što se čini da su ostaci „olpai“ (vrčevi) i lampe na istočnom prolazu zatvora. To bi zatvorenicima obezbedilo vodu i malo svetlosti, naveo je Larsen za Live Science. Postojali su i dokazi da je u jednoj od zatvorskih prostorija postojao mali klozet. Možda su ga koristili zatvorenici ili čuvari.

„Uslovi za zatvorenike bili bi užasni, rekao je Larsen. Iz grafita koje su zatvorenici napisali imate osećaj da su u veoma mračnom prostoru, da im se ne može dati saslušanje“, rekao je Metju.

Natpisi u zatvoru

Jedan natpis ukazuje da je grupa zatvorenika u zatvoru provela celu zimu. „Bogonose, vrati [kaznu koju je dao] Marinos, onaj koji nas je bacio ovde i naterao da zimujemo“, piše na jednom natpisu. „Ovo bi verovatno bilo neverovatno hladno mesto zimi“, rekao je Larsen.

A 5th century AD Roman prison in Corinth. One graffiti inscription reads "Lord, make them die an awful death" pic.twitter.com/bz39diPvna

— Stone Age Herbalist (@Paracelsus1092) August 13, 2024

Nekoliko natpisa sadrži prikaze tabli za igru. Verovatno da su zatvorenici igrali neku vrstu društvene igre da bi „skratili“ vreme.

Takođe, neki od natpisa sadrže molbe za oslobađanje zatvorenika. „Gospode Bože i čista pravda, otkupi sa ovog mesta dva brata. Hriste, čuvaj i Budisa i Jovana…“

Mnogi natpisi traže osvetu onima koji su ih zatvorili: „Gospode, učini da umru strašnom smrću“, kaže jedan natpis.