Nova istraživanja pokazala su da su Vikinzi u Norveškoj bili nasilniji od Vikinga u Danskoj.

Vikinzi su poznati po svojim nasilnim upadima na strane zemlje, ali nova istraživanja pokazala su da ubistva i krvoproliće nisu bili norma u celoj Skandinaviji.

Bioarheolozi su uporedili nivoe nasilja o kojima svedoče skeleti iz doba Vikinga u Norveškoj i Danskoj. Rezultati antropoloških analiza su pokazale da su međuljudski napadi bili mnogo češći u severnom carstvu, dok su Danci generalno prepustili upotrebu sile vlastima.

Studija je objavljena u Journal of Anthropological Archaeology.

Na 7% skeletnih ostataka Vikinga iz Danske uočeni su znaci nasilne smrti. Svi ti ljudi su podlegli ekzekuciji, odnosno odrubljivanju glave.

• Arheolozi pronašli vikinški mač na dnu reke Visle u Poljskoj
• Zašto su Vikinzi misteriozno nestali u 15. veku sa Grenlanda?

Nasuprot tome, jedna trećina norveških skeleta pokazala je zalečene povrede. Što ukazuje na učešće u nasilnim sukobima bez fatalnih ishoda. Dok su na 37% skeleta uočene nasilne povrede sa smrtnim ishodom.

Norveški Vikinzi su bili nasilniji

I dok se čini da je većinu danskih ubistava odobrila država, autori studije opisuju smrti Vikinga u Norveškoj kao „ubistva sa sasvim dugačijim karakterom“.  Ovde su sve žrtve „napadnute oštrim i/ili zašiljenim oružjem“.

Iznenađujuće, čini se da upotreba nasilja nije bila rezervisana za norveške muškarce.

Žene su imale iste ili slične trauma kao i muški Vikinzi iz Norveške. To ukazuje da su i one bile pretnja počiniocima – tretirane su brutalno kao i svaki drugi neprijatelj.

Velika učestalost smrtonosnih trauma navela je istraživače da analiziraju i rasporostranjenost vikinškog oružja u grobovima Vikinga.

Oružje je češće u Norveškoj, sa jednim mačem u grobu na 33 kvadratna kilometra u regionu Rogaland, na jugozapadu zemlje. Identifikovano je više od 3.000 mačeva iz kasnog gvozdenog doba i perioda Vikinga u Norveškoj. I samo nekoliko desetina u Danskoj.

Ovi nalazi ukazuju da je oružje igralo značajnu ulogu u norveškom vikinškom identitetu i društvenom statusu, dodatno naglašavajući povezanost kulture sa nasiljem.

Drugačija slika u Danskoj

U Danskoj, nalazi pokazuju drugačiji obrazac. Dansko društvo je bilo centralizovanije, sa jasnijim društvenim hijerarhijama i jačom centralnom vlašću. Nasilje je bilo više organizovano i kontrolisano, često povezano sa službenim pogubljenjima, a ne sa delima ličnog nasilja.

Na primer, skeletni ostaci u Danskoj pokazali su manje znakova povreda izazvanih oružjem, ali su uključivali dokaze o pogubljenjima kao što su obezglavljivanja. Analize skeleta pokazuju da je oko 7% danskih Vikinga umrlo nasilno, skoro svi od pogubljenja.

Vikinško društvo u Danskoj imalo je manji procenat grobnica sa oružjem. Umesto toga, društveni poredak održavan je političkom kontrolom, što se ogledalo u izgradnji velikih zemljanih objekata i utvrđenja. Ove monumentalne strukture, posebno tokom vladavine kralja Haralda Blututa u 10. veku, pokazale su veći kapacitet Danske za koordinisan rad i organizovanije društvene hijerarhije.

Danska je imala civilizovanije društvo

Pod vlašću tako moćnog kralja, ljudi su očigledno bili spremniji da dozvole vlastima da rešavaju sporove i regulišu upotrebu nasilja protiv prestupnika. Nasuprot tome, čini se da je Norveška bila više „Divlji zapad“, sa pojedincima koji uzimaju stvari u svoje ruke. Na šta ukazuju skeletni ostaci sa visokim nivoom nasilnih i smrtonosnih trauma.

Na osnovu ovih zapažanja, autori primećuju da je „Danska očigledno bila civilizovan prostor u iznenađujućem stepenu za to vreme. Norveška je, naprotiv, pokazala veoma visok nivo nasilja, a strah od nasilja je evidentan u tome koliko su se ljudi naoružali.”

Slični obrasci su primećeni u drugim delovima sveta, kao što je region Anda u Južnoj Americi i u oblastima Severne Amerike, gde su manje centralizovana društva takođe doživela veći nivo nasilja.

“Nalazi, takođe, podržavaju širu teoriju da jači autoritet i strmija društvena hijerarhija mogu smanjiti ukupan nivo nasilja u društvu centralizacijom upotrebe sile pod zvaničnom kontrolom”, zaključili su istraživači.