Sahrana broda u Satonu Huu predstavlja najimpresivniju srednjovekovnu grobnicu koja je otkrivena u Evropi. U unutrašnjosti humke nalazio se otisak raspadnutog broda i centralne komore ispunjene neverovatnim blagom.

Arheolog amater Bazil Braun napravio je životno otkriće davne 1939. godine, kada je uklonio zemljište Safolka i otkrio najbogatiju, netaknutu ranosrednjovekovnu grobnicu u Evropi.

To je bilo više od groba! Bio je to spektakularni pogrebni spomenik u epskim razmerama: brod dugačak 27 metara sa grobnom komorom ispunjenom blistavim bogatstvom

Dok su Bazil i tim arheologa kopali dublje, otkrivali su fine posude za gozbu, luksuzno viseće posuđe, srebrninu iz daleke Vizantije, luksuzni tekstil, zlatne dodatke za haljine sa umetcima iz Šri Lanke i ikoničnu kacigu sa ljudskom maskom.

Da li je ovo kraljev grob?

Su Bruning, kustos ranosrednjovekovne Evropske zbirke u Britanskom muzeju, smatra da je sahrana broda poslednje počivalište nekoga ko je umro početkom 7. veka, tokom anglosaksonskog perioda.

Ona ističe napor i radnu snagu koja je bila neophodna za pozicioniranje i sahranjivanje broda. Naime, to bi podrazumevalo dovlačenje broda uzbrdo od reke Deben, kopanje velikog rova, sečenje drveća za izradu komore i podizanje zemljane humke.

Sahrane brodova su bili retke u anglosaksonskoj Engleskoj. Zašto? Verovatno jer su bile rezervisane za najvažnije i visokopozicionirane ljude u društvu.  

„Zbog uloženog napora, zajedno sa kvalitetnim i brojnim grobnim prilozima iz celog poznatog sveta u to vreme, mnogi su mislili da je ovde možda sahranjen anglosaksonski kralj”, kaže ona.

„Ne možemo sa sigurnošću imenovati tog kralja, ali popularni kandidat je Raedvald, koji je vladao kraljevinom Istočna Anglija negde početkom 7. veka. Možda je imao vlast i nad susednim kraljevstvima, što mu je omogućilo dobar i bogat ispraćaj na “onaj svet”.

Sahrana bez tela – kenotaf?

Nažalost, nikada nećemo saznati pravi identitet osobe kojoj je grobnica bila namenjena. Kada je otkrivena 1939. godine, u okolini je zemljište bilo kiselo, što je davalo šansu da ostane makar otisak tela pokojnika.

• Olupina Antikitera-najpoznatiji brodolom iz drevnog sveta
• Misterija kneževske humke Bornhok iz ranog bronzanog doba

To je dovelo do ranih spekulacija o tome da li je sahrana broda Saton Hu zapravo bila kenotaf – prazna grobnica ili spomenik podignut u čast osobe čiji su ostaci negde drugde.

Međutim, novija analiza otkrila je fosfat u zemljištu, što je pokazatelj da je ljudsko telo tamo nekada ležalo. Na kraju, Bruning ne smatra da je identitet sahranjene osobe toliko važan.

„Savremena nauka je možda rešila misteriju o tome da li je neko ovde uopšte sahranjen. Ali iskopavanja iz 1939. godine, koja su izveli Bazil Braun i drugi arheolozi, urađena su tako dobro da su njihovi rezultati transformisali naše razumevanje ovog vremena u istoriji i života i verovanja ljudi koji su tada živeli. Po mom mišljenju, to je vredniji ishod”, objašnjava dr Bruning.

Uprkos nedostatku ljudskih ostataka, još uvek je bilo moguće prikupiti lične podatke o pokojniku.

Grobni prilozi unutar grobnice

Grobni prilozi, takođe, nam puno govore o osobi koja je tamo sahranjena.

Ožalošćeni u Saton Huu izabrali su i rasporedili grobne priloge oko grobne komore na značajan način da prenose poruke o identitetu i statusu umrle osobe u društvu, kao moćnom vođi, bogatom, velikodušnom, povezanom sa širim svetom i slavnom rimskom prošlošću.

Grobnica je bila bogata vojnom opremom, tekstilom i najkvalitetnijim blagom. Metalni predmeti preživeli su kiselo tlo bolje od organskih predmeta kao što su tkanina i drvo. Neverovatno je da su se neke delikatnije stvari sačuvale, poput sitne bubamare.

Umetnost koja ostavlja bez daha

Prepoznatljivi šlem Saton Hua bio je umotan u tkaninu i položen blizu leve strane glave pokojnika. To je predmet izuzetne umetnosti koja oduzima dah, funkcionalan i lep, sa zasvođenom kapom i dubokim obrazima.

Šlem je prekriven složenim predstavama: ratnici koji se bore i plešu, i svirepim stvorenjima. Zajedno sa maskom za lice formira se zmaj čija krila čine obrve, a rep brkove.

Oružje pronađeno oko tela podjednako je impresivno: jabuka mača ukrašena je kloazon tehnikom  i remen za mačeve imao je izuzetno složene ćelijske elemente i ogromna zlatna kopča za pojas, takođe izuzetno dizajnirana.

Predmeti su delo su majstora – zlatara sa veštinama koje čak moderni zlatari danas ne mogu da imitiraju ili da stvore.

Predmeti od srebra i zlata

Set od deset srebrnih činija bio je postavljen desno od tela. Njihov oblik i ukras pokazuju da potiču Vizantijskog carstva u istočnom Mediteranu, tokom 6. veka.

Ispod njih su se nalazile dve srebrne kašike, takođe verovatno vizantijske i drške ispisane na grčkom. Jedan natpis je nerazumljiv, a možda ga je kasnije dodao neko ko nije bio upoznat sa grčkim jezikom.

Tu je bila i velika ukrašena torbica koja je sadržala 37 zlatnika, tri prazna novčića i dva mala ingota, što je izazvalo reakciju arheologa. Svaki novčić dolazi iz druge kovnice novca u Francuskoj, preko Lamanša, i oni pružaju ključne dokaze za datum sahrane, početkom 7. veka.

Veze na daljinu

Posude za piće i presavijeni tekstil bili su postavljeni na potkolenice, a blizu stopala je bila gomila odeće i metalni predmeti, uključujući kožne cipele, srebrnu činiju i jedinstveni kaput sa “markicom
pošte”.

Na vrhu toga nalazio se ogroman srebrni pladanj sa pečatima koji pokazuju da je izrađen u Konstantinopolju. Posuda je već bila stara jedan vek kada je pohranjena u Saton Huu i odražava veze Istočne Anglije na daljinu.

Čuvena sahrana broda Saton Hu je izvanredna po veličanstvenosti svog sadržaja i svojim monumentalnim razmerama. Takođe je ispravila razumevanje vremena koje su tamošnji istraživači pogrešno razumeli.

Smatralo se da je post-rimska Britanija ušla u „mračno doba“ i da je civilizacija u svim aspektima života propala. Međutim, sahrana broda Saton Hu je pokazala i dokazala suprotno.