Pre više od 6.000 godina dve žene vodile su težak rudarski život u jednom od najvećih neolitskih rudarskih naselja Evrope. Njihova tela bila su pohranjena u dubokom rudarskom oknu sa ostacima novorođenčeta.

U srcu Krumlovske šume u južnoj Moravskoj, pre više od 6.000 godina, dve žene su vodile težak rudarski živpr u jednom od najvećih poznatih neolitskih rudarskih naselja Evrope. Njihove sudbine ostale bi zaboravljene da njihova tela nisu otkrivena u dubokom rudarskom oknu zajedno sa ostacima novorođenčeta.

Najnovija multidisciplinarna studija tima čeških istraživača, objavljena u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences, bacila je novo svetlo na ove zagonetne sahrane. Spoj arheologije i bioarheologije, analiza drevne DNK i stabilnih izotopa otkrio je izuzetno retku priču iz eneolita o ženama koje su najverovatnije bile sestre i koje su čitav život provele u napornom rudarskom radu.

Ekstremno težak rad žena u rudniku

Skeleti dve žene i novorođenčeta pronađeni su na dubini od šest i sedam metara, u rudarskom oknu koje pripada kasnoj fazi kulture Lenđel. Jedna je imala 30-35 godina, a druga 35-40 godina. Analize njihovih kostiju pokazivale su znake ekstremne fizičke aktivnosti i bolesti iz detinjstva (hipoplazija zubne gleđi i Harisove linije), ali i veliku upotrebu mišića u odraslom dobu.

Promene na pršljenovima, poput Šmorlovih defekata, spondilolize i jakih pripoja mišića, ukazuju da su godine provele u pognutom položaju, verovatno u uskim podzemnim prostorima rudnika. Kod jedne od njih uočena je i zarasla fraktura podlaktice, tzv. pseudoartroza, što ukazuje na činjenicu da je morala da radi i povređena.

Iako su u detinjstvu bile slabo uhranjene i često bolesne, u odraslom dobu njihova ishrana bila je neuobičajeno bogata mesom, što može ukazivati na to da su dobijale više proteina kako bi izdržale naporan fizički rad prilikom rudarenja rožnjaka. Analiza stabilnih izotopa pokazala je da su one lokalnog porekla.

Prisilni rad žena?

DNK analiza pokazuje da su dve žene bile blisko u srodstvu, najverovatnije sestre. Novorođenče sahranjeno sa njima, međutim, ipak nije bio potomak ni jedne od njih, što dodatno produbljuje misteriju.

Autori studije razmatraju mogućnost da su žene, a ne muškarci, bile one koje su primorane da obavljaju najteže fizičke poslove u rudnicima. „Najteže poslove možda više nisu obavljali najjači, već oni koji su najlakše mogli biti primorani da ih obavljaju“, piše u radu.

To bi podržalo teoriju o društvenim promenama u eneolitu, kada su muškarci preuzimali dominantne uloge, a žene i pored svoje fizičke slabosti, mogle biti lakše prisiljene na rad.

Sahrane žena u rudniku kao deo rituala

Rožnjak koji se vadio u Krumlovskoj šumi nije bio naročito kvalitetan, niti posebno retka sirovina, mogao se naći i na površini. On se obično vadio za izradu predmeta kao što su sekire, duga sečiva i bodeži. Oni su kasnije često stavljani za potrebe rituala. Ipak, dubinsko kopanje bilo je uobičajeno. Zašto?

• Deca radila teške poslove u rudnicima soli pre 2.000 godina
• Mračne tajne 2.500 godina starih mumija iz rudnika soli
• Pre 4.000 godina žene su nosile teret i decu pomoću kaiševa oko glave

Kako autori studije sugerišu, nije imalo samo praktičan već i duhovni značaj. Verovatno se povezivalo sa podzemnim svetom predaka, a sami rudari, smatrani su posrednicima između svetova. Sahranjivanje žena u rudarskom oknu možda je pre imalo obredni karakter, odnosno vraćanje onih koji su kopali zemlju nazad u njeno utrobu.

Mnogo pitanja ostaju bez odgovora. Uključujući i to da li su žene radile u rudnicima dobrovoljno ili su bile primorane na to zbog sitnije građe.