Deca su radila teške poslove u rudnicima soli tokom gvozdenog doba

Deca su radila teške poslove u rudnicima soli tokom gvozdenog doba
Odrasli i deca u rudniku ((ilustracija: D. Groebner - Hans Reschreiter - Naturhistorisches Museum Wien)

Na osnovu antropološke analize kostiju i arheoloških nalaza, znalo se da su odrasli učestvovali u rudarenju. Na to su ukazale povrede i prelomi na kostima, tragovi osteoartitisa na vratnim pršljenovima i na kolenima. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa decom? Da li su i ona učestvovala u obavljanju teških poslova u rudnicima? Antropološka analiza dečijih kostiju u halštatskim rudnicima soli je dala odgovore na ova pitanja. U rudnicima soli iz starijeg gvozdenog doba pronalažena je dečija odeća.

Antropološka analiza skeleta sa nekropole u Halštatu iz starijeg gvozdenog doba i arheološki nalazi iz tadašnjeg rudnika soli, dali su zanimljive podatke o tadašnjim rudarima.

Nalazi male kožne cipele i dečije kape u ovim rudnicima soli naveo je na pitanje da li su deca bila uključena u proces rudarenja. Sprovedena antropološka analiza na skeletima mladih osoba (deca i tinejdžeri) otkrila je promene na zglobovima koje su možda povezane sa ranim opterećenjem.

Kožna cipela deteta oko 8-9 godina starosti (foto: A. Rausch, NHM Wien)

U najvećoj meri su zahvaćeni vratni pršljenovi i zglobovi donjeg okrajka butne kosti, javlja se i osteochondritis dissecans (OCD). OCD je odvajanje komada kosti od zgloba usled intezivnog fizičkog napora.

Rudarstvo je u Halštatu je počelo pre najmanje 7.000 godina i nastavljeno je do danas. To čini ovu UNESCO-vu svetsku baštinu „najstarijim industrijskim pejzažom na svetu, koji je još uvek aktivan“.

Halštatski rudnici i pogrebna praksa

Halštatski rudnici soli koji se nalaze u istočnim Alpima, na 900 m nadmorske visine, predstavljaju jedan od najstarijih i najbolje zabeleženih zapisa o podzemim iskopavanjima soli. Veliki podzemni rudnici u halštatskim slanim planinama datuju se najmanje od 14. veka pre nove ere (kasno bronzano doba) pa sve do danas. Nekoliko protoistorijskih (bronzano, gvozdeno doba) i istorijskih (od 14. veka nove ere do danas) rudarskih faza je dobro arheološki dokumentovano. Lokalitet je takođe poslužio za imenovanje rane faze gvozdenog doba u Evropi, takozvanog halštatskog perioda (800-400. godine pre nove ere).

Primer nošenja opterećenja na glavi (Mason 1896, fig. 12)

U 9. veku pre nove ere počelo je intezivno iskopavanje soli. Rukovodioci ovog rudarstva su svoje mrtve sahranjivali na izlazu iz doline na nekropoli. Na nekropoli je, 1846. godine, otkriveno nekoliko hiljada sahrana i od tada se arheološki analizira. Praktikovano je biritualno sahranjivanje-inhumacija i kremacija, sa izuzetno bogatim prilozima. Uprvo su ti bogati nalazi doveli do toga da se ova kultura nazove halštatskom kulturom.

Šta su analize otkrile o deci u rudnicima?

Oktiveni arheološki nalazi iz drevnih rudnika soli postavljaju pitanje da li su deca već bila uključena u proces rudarenja. Nalazi poput male kožne cipele (evropska veličina 31/32) i kape za bebe od 3-6 meseci pokazali su prisustvo dece.

Biomehanička opterećenja i ponavljani, monotoni pokreti morali su početi rano, još u detinjstvu, da bi se pojavili znaci fizičkog rada na skeletu. Dečije kosti su osetljivije na mehaničko opterećenje. Za antropološku analizu bilo je dostupno 40 skeleta dece i mladih osoba iz različitih arheoloških kampanja u Halštatu.

Dečija kapa (foto: D. Gröbner & H. Reschreiter/NHM Vienna)

Više od 40% dece je uzrasta između 7-12 godina. Međutim, samo kod 15 individua od ukupnog broja analizirane dece, dobro je bio očuvan postkranijalni skelet. Na njima su antropolozi uočili bolesti zglobova i to najviše na prvim pršljenovima, laktovima i stopalima. Osteoartritis na prvim pršljenovima može da ukaže da su deca na glavi imala opterećenja (eng. tumpline) u vidu ruksaka koji se koristio za nošenje predmeta, tako što bi se postavio oko glave.

Arheološki nalazi u rudnicima pružaju jasne dokaze da su u rudnicima soli bila prisutna deca i da su neka od njih u njima i radila. Može biti da su ljudi iz Halštata „odrasli“ u rudnicima. Što je moglo biti korisno za njhove roditelje, jer bi bili tu sa njima u blizini.

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »