Najnovija studija tima Lija Bergera donela je nove dokaze u prilog ideji da je Homo naledi praktikovao sahranjivanje mrtvih pre oko 250.000 godina.

Jedna od najvećih kontroverzi u savremenoj paleoantropologiji upravo je dobila novi obrt. Istraživači predvođeni poznatim antropologom Lijem Bergerom sa Univerziteta Vitvatersrand u Južnoj Africi objavili su revidiranu i najopsežniju studiju do sada. U njoj tvrde da je Homo naledi, praistorijski hominin malog mozga, praktikovao namerno sahranjivanje svojih mrtvih. Studija je objavljena u časopisu eLife.

Ova tvrdnja značajno pomera granica našeg razumevanja ljudske evolucije. Naime, pogrebno ponašanje i rituali dugo su smatrani isključivo domenom modernih ljudi (Homo sapiens), pa čak i neandertalaca, ali nikada vrste čiji je mozak bio otprilike iste veličine kao kod šimpanze.

Nalazi iz pećine Rising Star

U sistemu pećina Rising Star u Južnoj Africi, tačnije u Dinaledi podsistemu, Bergerov tim je tokom novih iskopavanja pronašao koncentracije fosila H. naledi, uključujući artikulisane delove skeleta koji su očuvani zahvaljujući brzom prekrivanju sedimentom pre raspadanja mekog tkiva. Posebna pažnja posvećena je tzv. „Kutiji slagalici“ (Puzzle Box), području u Dinaledi komori iz kojeg je između 2013. i 2014. godine već bilo izneto na stotine fosilnih kostiju najmanje šest jedinki.

Autori tvrde da više linija dokaza isključuje mogućnost da su kosti dospele na ta mesta prirodnim procesima poput klizišta ili urušavanja sedimenata. Umesto toga, predlažu minimalnu hipotezu o kulturnom ukopavanju. Upravo ta interpretacija otvara prostor za tezu o najstarijem poznatom sahranjivanju u ljudskoj istoriji.

Sahrane Homo naledija

Od prvog trenutka, Bergerova otkrića izazvala su podeljene reakcije. Još 2015. godine, kada je svet upoznat s postojanjem H. naledi, naučna zajednica bila je fascinirana brojem i očuvanošću fosila: više od 1.500 kostiju od najmanje 15 jedinki pronađenih na dubini od 30 metara, u gotovo netaknutoj pećini. Ali način na koji je Berger izneo tvrdnju o pogrebnim običajima, pre nego što je rad prošao standardnu recenziju, izazvao je zabrinutost i kritike. Više o tome: Nema dokaza da je Homo naledi namerno sahranjivao mrtve i da je stvarao umetnost

Skeptici su isticali da nedostaju podaci koji bi potkrepili ideju o namernom polaganju tela. Mnogi su smatrali da je kosti tamo mogla doneti voda ili neki drugi prirodni proces. Činjenica da je H. naledi imao mozak veličine deteta od tri meseca činila je tezu o sofisticiranom simboličkom ponašanju teško prihvatljivom.

Novi argumenti i promenjeni stavovi

U revidiranom radu, Berger i saradnici uključili su detaljnije tafonomske analize, bolje ilustracije i nove podatke o rasporedu kostiju i sedimenta. Uključena je i precizna vremenska linija događaja, koja jasno razlikuje prirodne procese od potencijalno namernih postupaka hominina.

Ovi dodaci su, prema rečima jednog od recenzenata, „značajno poboljšali metodologiju i prezentaciju“ i učinili argument za namerno sahranjivanje snažnijim i ubedljivijim. Drugi recenzent i dalje ostaje rezervisan, ali priznaje da nije moguće lako objasniti kako su fosili završili u tako nepristupačnom delu pećine bez intervencije drugih hominina.

Šta ovo znači?

Ako Homo naledi zaista jeste praktikovao ukopavanje pokojnika, to bi značilo da su pogrebne prakse i rituali stariji i rasprostranjeniji nego što smo do sada mislili. Time bi se otvorila pitanja o kognitivnim sposobnostima hominina sa malim mozgom, ali i o samim počecima simboličkog ponašanja u ljudskoj evoluciji.

• LI BERGER I PREVARA VEKA: Kako je paleoantropolog obmanuo svet uz pomoć medija i poslao fosilne ostatke u svemir
• Nova analiza fosila Skhul I: Pogled u najranije ljudske sahrane
• Kako su se sahranjivali neandertalci, a kako moderni ljudi?

Ipak, naučna zajednica ostaje podeljena. Mnogi istraživači i dalje sumnjaju da bi vrsta sa tako malim mozgom mogla razviti složena kulturna ponašanja. Ali činjenica da je Bergerov tim sada ponudio detaljniju i ozbiljniju argumentaciju čini da ova hipoteza dobija na težini.