Tokom zaštitnih arheoloških istraživanja na zapadnoj nekropoli antičkog grada Heraclea Sintica identifikovane su dve osobe mešovitog, evropsko-afričkog porekla – žena i muškarac, što predstavlja izuzetno redak i značajan nalaz za kasnoantički Balkan.

Otkriće dodatno potvrđuje da je ovaj grad u 4. veku bio dinamičan i kosmopolitski centar unutar Rimskog carstva.

Istraživanja vodi tim Nacionalnog arheološkog instituta sa muzejem pri Bugarskoj akademiji nauka (NAIM-BAS), pod rukovodstvom prof. dr Lyudmil Vagalinski, dok je antropološku analizu sprovela doc. dr Victoria Ruseva iz Instituta za eksperimentalnu morfologiju, patologiju i antropologiju pri BAS.

Žena mešovitog porekla

U jednom od najteže pristupačnih i pažljivo zidanih grobova zapadne nekropole bila je sahranjena žena starosti između 35 i 40 godina. Grob je bio pokriven masivnim kamenim pločama i prekriven zemljanom humkom, što ukazuje na brižljivo izveden pogrebni ritual.

Antropološka analiza pokazala je izražene morfološke karakteristike koje upućuju na mešano evropsko i afričko poreklo, pri čemu su afrički elementi bili posebno naglašeni. Na kičmenom stubu registrovane su skolioza i rani stadijum spondiloze, degenerativne promene koje su verovatno uzrokovale hronične bolove.

Uz skelet su pronađeni čaša od finog stakla, keramička lampa sa reljefnim prikazom Erosa i 16 bronzanih novčića. Numizmatička analiza datuje sahranu u drugu polovinu 4. veka, što je svrstava među najmlađe grobove u ovoj nekropoli.

Muškarac mešovitog porekla

Ista antropološka studija identifikovala je i muškarca mešovitog porekla, koji je doživeo starost između 40 i 50 godina. I on je sahranjen u solidno konstruisanom grobu, sa jasnim pokazateljima poštovanja i društvene prihvaćenosti.

Prema rečima prof. Vagalinskog, ovakvi nalazi, iako retki, potvrđuju da su stanovnici Herakleje Sintike aktivno učestvovali u ekonomskim i društvenim tokovima Carstva koje se prostiralo na tri kontinenta. Epigrafski izvori svedoče o doseljenicima iz različitih delova Mediterana, uključujući i severnoafričke oblasti.

Šira demografska slika

Antropološka analiza obuhvatila je ukupno 156 grobova zapadne nekropole, pri čemu su pouzdani podaci dobijeni za 137 individua, uprkos velikom broju kremacija. Demografski obrazac pokazuje da većina stanovnika nije doživljavala 40. godinu, dok su osobe starije od 60 godina gotovo izostale.

Registrovan je i čitav niz patoloških stanja, od degenerativnih promena na kostima i zglobovima do retkih genetskih poremećaja poput Klippel–Feilovog sindroma i Legg–Calvé–Perthesove bolesti. U najmanje jednom slučaju, osoba sa teškim oštećenjima kostiju doživela je odraslo doba, što ukazuje na postojanje socijalne brige i podrške unutar zajednice.

• Žrtve zemljotresa iz 4. veka pronađene u Herakleji Sintiki
• Arheolozi nastavili iskopavanja kasnoantičke nekropole na lokalitetu Remezijana u Beloj Palanci
• Anine – tragovi rimskih gospodara i njihovih robova

Otkrivanje dve osobe mešovitog porekla u kasnoantičkoj nekropoli Herakleje Sintike predstavlja snažan dokaz mobilnosti i međukulturnih kontakata u provincijalnim centrima Rimskog carstva. Granice imperije nisu bile prepreka kretanju ljudi, već okvir unutar koga su se formirale složene, višeslojne zajednice.

Dalja laboratorijska i hemijska istraživanja, uključujući analize ishrane i geografskog porekla, očekuje se da pruže još preciznije podatke o životu stanovnika ovog grada u kasnoj antici.

Izvor: Archeologia Bulgaria i BTA