U grobu iz 5-6. veka na lokalitetu Čurug–Stari Vinogradi otkrivena je sahrana mlade žene čija je lobanja bila veštački deformisana. Bila je sahranjena sa luksuznim nakitom,što je otvorilo pitanje njenog identiteta i društvenog statusa u burnom periodu Velike seobe naroda.

Na severu Srbije, u bačkom naselju Čurug, na lokalitetu Čurug–Stari Vinogradi, arheolozi su 2012. godine otkrili grob koji je otvorio niz pitanja o identitetu, statusu i poreklu jedne mlade žene iz doba Velike seobe naroda. U grobu broj 18 počivala je žena sa veštački deformisanom lobanjom. Reč je o milenijumskoj praksi koja je zabeležena u svim periodima i skoro na svim kontinentima.

Luksuzni nakit i položaj žene u zajednici

Pokojnica je bila sahranjena u ispruženom položaju, orijentisana zapad–istok, najverovatnije u drvenom kovčegu, o čemu svedoče tragovi drveta na dnu rake. Ono što ovaj grob izdvaja jesu izuzetno luksuzni grobni prilozi.

Uz glavu su pronađene pozlaćene minđuše sa poliedarskim perlama i granatima, na ramenu i grudima par srebrnih pozlaćenih lučnih fibula sa almandinom (drago kamenje), na podlaktici narukvica, a u predelu karlice raskošna pozlaćena srebrna kopča za pojas trapezoidne ploče.

Ovaj tip nakita u literaturi je poznat kao Bacsordas/Karavukovo stil i datuje se u poslednju četvrtinu 5. i početak 6. veka. Reč je o luksuznom ženskom nakitu karakterističnom za germanske vladajuće elite u zaleđu Karpatskog basena, pre svega za Gepide i Ostrogote. Takav inventar u kontekstu nekropole sugeriše da je žena iz groba 18 imala poseban društveni status.

Ko je bila žena iz groba 18 na lokalitetu Čurug-Stari Vinogradi?

Antropološka analiza pokazala je da se radi o ženskoj osobi staroj između 20 i 23 godine. Bila je visoka oko 165 cm.

Na lobanji je uočena jasno prepoznatljiva veštačka deformacija, koja je oblikovana u ranom detinjstvu, kada su kosti još mekane i podložne modelovanju. Identifikovan je takozvani cirkumferentni (anularni) kosi tip deformacije, koji podrazumeva blago spljoštavanje frontalne i potiljačne regije, uz promene u parijetalnoj zoni.

Analiza tragova na kostima sugeriše da su korišćene zavoje ili trake koje su obavijale čelo, slepoočnice i potiljak, verovatno u kombinaciji sa dodatnom vertikalnom trakom. Proces je najverovatnije započeo u prvim mesecima života i trajao nekoliko godina, dok se željeni oblik nije postigao.

Važno je istaći da CT analiza nije pokazala znake patoloških promena niti smanjenja zapremine lobanje. Zapremina moždane šupljine bila je u granicama normale, što znači da deformacija nije dovela do neuroloških poremećaja.

Zašto su ljudi menjali oblik lobanje?

Veštačka deformacija lobanje predstavlja biokulturnu praksu poznatu širom sveta, od Amerike do Evroazije. Uvek se sprovodila u najranijem detinjstvu, a razlozi su bili različiti: estetski ideali, etničko obeležje, simbol statusa ili pripadnost određenoj grupi.

U kontekstu Podunavlja i srednje Evrope tokom 4. i 5. veka, deformisane lobanje često se povezuju sa Hunima, ali i sa germanskim populacijama poput Gepida i Ostrogota, koje su ovu praksu verovatno usvojile kroz intenzivne kontakte i migracije.

• Najveća kolekcija veštački deformisanih lobanja otkrivena na groblju iz 5. veka
• Sarmati su deformisali lobanje svojih članova zajednice
• Otkrivena najstarija veštački deformisana lobanja u Evropi

Međutim, savremena istraživanja upozoravaju da etničke interpretacije moraju biti oprezne. Period Velike seobe naroda bio je vreme dinamičnih migracija i stvaranja hibridnih identiteta. Deformisana lobanja nije automatski dokaz „hunskog“ ili „germanskog“ porekla. Veštački deformisana lobanja pre može ukazivati na kulturni izbor i simboličku strategiju razlikovanja.

Jedina oblikovana lobanja na nekropoli

U delu nekropole u kojem je pronađen grob 18, do sada nije zabeležen nijedan drugi slučaj veštačke deformacije. U kombinaciji sa luksuznim nakitom, to ovu sahranu čini jedinstvenom. Skelet ne pokazuje izražene znake intenzivnog fizičkog rada, što bi moglo ići u prilog višem društvenom statusu, ali treba imati u vidu da je žena umrla veoma mlada. Bez detaljne arheološke analize čitave nekropole, kao i bez genetskih i analiza stabilnih izotopa identitet ove žene ostaje otvoreno pitanje.

Rad Pavlović i saradnika objavljen je 2020. godine u Life and death in mediaeval and early modern times. Proceedings of the 5th International Scientific Conference of Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zbornik Instituta za arheologiju / Serta Instituti Archaeologici, Vol. 14.