Grupa antropomorfnih figurina koje se tipološki pripisuju vinčanskoj kulturi našla se u centru arheometrijskog istraživanja nakon što su artefakte zaplenile italijanske vlasti. Analiza je pokazala da je većina ovih predmeta zapravo – moderna kopija.

Artefakti su povereni laboratoriji Univerziteta Trenta, gde su istraživači sproveli kombinaciju arheoloških, tehnoloških i hemijskih analiza kako bi utvrdili njihovu autentičnost. Reč je o delu veće zaplenjene kolekcije koja je obuhvatala različite predmete, od obrađenog kamena i novca do metalnih i keramičkih artefakata.

Zaplenu arheoloških artefakata je izvršila jedinica Carabinieri iz oblasti Trentino-Alto Adiđe, nakon čega su predmeti prosleđeni laboratoriji LaBAAF (Laboratorio Bagolini Archeologia, Archeometria e Fotografia) na dalju analizu. Studija je rezultat saradnje uspostavljene posebno sa istraživačima u Nemačkoj i Srbiji, a možete je naći ovde klikom na link.

Kolekcija je sadržala brojne artefakte nepoznatog porekla, čiji su izgled i stanje očuvanosti ukazivali na mogući arheološki značaj, ali i na potencijalne nepravilnosti.

Posebnu pažnju istraživača privukla je grupa od šesnaest antropomorfnih glinenih figurina koje po obliku i dekoraciji podsećaju na primerke poznate iz vinčanske kulture.

Tipologija kao prvi signal upozorenja

Prvi korak u proceni autentičnosti bila je klasična arheološka analiza, poređenje oblika, proporcija i dekorativnih motiva sa poznatim nalazima. Već u ovoj fazi uočene su određene nedoslednosti koje ne odgovaraju standardima vinčanske keramike.

Kako je u komunikaciji za ovaj tekst naveo prvi autor studije dr Fabio Santaniello sa Univerziteta u Trentu, „analiza je najpre obuhvatila tipološke aspekte, nakon čega je usledila i kompoziciona analiza površine artefakata“.

Analizirani su i detalji izrade, poput načina nanošenja ukrasa, tragova obrade površine i strukture keramičke mase, što je dodatno ukazalo na mogućnost da su pojedini primerci moderne kopije.

Hemijska analiza otkriva tragove falsifikata

Kako bi potvrdili ove sumnje, istraživači su primenili rendgensku fluorescentnu analizu (XRF), nedestruktivnu metodu koja omogućava određivanje hemijskog sastava materijala.

„Analiza ispituje hemijski sastav površine artefakata, a posebno je značajno lokalizovano prisustvo sumpora, koje se tumači kao rezultat falsifikovanja“, naveo je dr Fabio Santaniello.

Ovakav hemijski obrazac ukazuje na prisustvo gipsa. Reč je materijalu koji nije karakterističan za vinčansku keramiku, ali se često koristi u izradi kalupa. To dalje ukazuje da su falsifikatori koristili gipsane kalupe kako bi proizveli kopije po uzoru na originalne figurine, umesto ručne izrade karakteristične za neolitski period.

Većina vinčanskih figurina su moderne kopije

Na osnovu kombinacije tipoloških i arheometrijskih analiza, istraživači su zaključili da značajan deo analizirane grupe čine falsifikati. Iako su uočene varijacije u hemijskom sastavu, prisustvo sumpora na površini većine figurina dodatno je potvrdilo sumnje u njihovu autentičnost.

Za sada se samo dve figurine mogu se smatrati potencijalno autentičnim, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se to sa sigurnošću potvrdilo.

Tržište antikvitetima bez jasnih tragova

Kada je reč o distribuciji ovih predmeta, istraživači nisu imali uvid u kanale trgovine. „Dobili smo zahtev za validaciju materijala od strane italijanskih vlasti“, naveo je dr Santaniello, dodajući da tim nije raspolagao informacijama o tome kako su artefakti dospeli na tržište niti kojim kanalima su distribuirani.

Ipak, poznato je da međunarodno tržište antikviteta, posebno kada je reč o atraktivnim i prepoznatljivim kulturama poput vinčanske, podstiče proizvodnju sve sofisticiranijih falsifikata.

• š jedna izuzetna vinčanska figurina na aukciji u Americi
• Nelegalna iskopavanja i trgovina arheološkim artefaktima u Srbiji

Ovaj slučaj još jednom pokazuje koliko je teško razlikovati original od falsifikata bez primene savremenih naučnih metoda. Kako ističe prvi autor studije, ovo je „veoma kompleksno pitanje“, ali naglašava da kombinacija arheološkog i arheometrijskog znanja omogućava pristup artefaktima sa „većom svešću i kritičkim pristupom“.

Upravo takav interdisciplinarni okvir postaje ključan alat u zaštiti kulturnog nasleđa u uslovima globalizovanog tržišta.