U Srbiji su nelegalna iskopavanja i trgovina arheološkim artefaktima postali unosan posao i noćna mora svakog arheologa. To više ne rade pojedinci već se radi organizovanom kriminalu, u kojem učestvuje čitava porodica.

Neprocenjivo kulturno blago sa teritorije Srbije se raznosi po celom svetu. Divlji kopači uništavaju lokalitete svojim vandalskim metodama, jer im je cilj da dođu samo do jednog – do blaga. Sa nelegalnim iskopavanjima arheoloških lokaliteta danas se suočavaju sve zemlje sveta. Nesvesni koliko je šteta nepovratna ovaj problem treba, sa razlogom, nazvati svetskim problemom.

“Trgovina ukradenim umetničkim delima i antikvitetima treća je najprofitabilnija
nelegalna delatnost, odmah posle trgovine drogom i oružjem, sa ukupnom vrednošću
ukradenih trezora od dve do šest milijardi dolara godišnje, od kojih veći deo odlazi na
finansiranje međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma.” Noah Charney

Inspirisani ovim problemom i radom koji se bavi ovom temom, porazgovarali smo sa dr Vojislavom Filipovićem, višim naučnim saradnikom na Arheološkom institutu u Beogradu, da saznamo nešto više.

1. Koji je to trenutno najveći problem u arheologiji

 Svakako bi se moglo reći da „divlji arheolozi“ predstavljaju jedan od najvećih problema u srpskoj arheologiji, evo već tri dobre decenije. Doduše, te aktivnosti nisu samo problem arheologije i arheologa, već šireg društva – sudstva, tužilaštva, policije, carine… U tih 30 godina stasale su profesionalne ekipe (obično porodice ili familije) koje su od jednog hobija „šetanja detektorom“ po lokalitetima došle do toga da kupuju njive na arheološkim lokalitetima koje prekopavaju građevinskim mašinama, a neke druge ekipe su osnivale raznorazna udruženja koja su na bazi učlanjenja izdavale kartice/legitimacije ili čak imala uniforme koje su urađene po uzoru na određene službene jedinice.

2. Koji arheološki lokaliteti u Srbiji su najugroženiji?

 Srećom, najznačajniji lokaliteti su donekle čuvani (mada i tu ima noćnog pljačkanja), a na meti su najčešće antička nalazišta, potom i srednjovekovna, mada u poslednje vreme, kako je većina lokaliteta „ispošćena“, prelazi se na bilo koji dostupni lokalitet.

Na žalost, veliki i ozbiljni antički lokaliteti koji se danas sistematski ne istražuju su stalno na meti detektoraša (npr. Lederata, Egeta, Basijana…).

3. Kolike su razmere ovog kriminala?

Teško je napraviti valjanu procenu nečeg ovakvog, što se vidi i po tome što Interpol i Europol procenjuju obim trgovine antikvitetima na teritoriji Evrope u 2019. godini između 140.000 i 700.000 predmeta, vrednih od 64.000.000 do 318.000.000 evra. Za razliku od droge ili oružja, čije su procene mnogo preciznije, obim i iznos trgovine antikvitetima prevazilazi okvire realnih procena, a procene su previše fleksibilne.

• Najraniji materijalni trag na kome piše Srbija je pečat Petra, upravitelja i arhonta Srbije, koji je prodat na aukciji u Švajcarskoj

4. Gde se najviše vrše nelegalna iskopavanja u Srbiji?

Neke od lokaliteta sam pomenuo pre ovoga, ali treba reći da su depopulisane oblasti južne i istočne Srbije mesta gde bez bojazni vršljaju razne ekipe divljih kopača. Posebno imajući u vidu da nema lokalnog stanovništva koje bi ih prijavilo, niti dovoljno policije koja bi ih „jurila“. Čuo sam i za neke naše divlje kopače koji dobro znaju albanski jezik i koji vrše nelegalna iskopavanja isključivo na prostoru Kosova i Metohije.

5. Kakav je zakon u našoj zemlji povodom ovog problema? I na svetskom nivou?

Zakon kod nas i nije toliko loš, ali sudije obično izriču najblaže kazne, ili čak kazne ispod zakonskog minimuma. Čini mi se da je sudijama i tužiocima teško da shvate prirodu krivičnog dela, tj. da se krade isključivo državna imovina, i to ona neobnovljiva. Na primer, za krađu obnovljivih drva iz državne šume lopovi dobijaju daleko oštrije kazne od detektoraša.

Svaka država ima svoju zakonsku regulativu po pitanju divljih iskopavanja i krađe arheoloških predmeta sa nalazišta. Očekivano, najoštrije zakone imaju države koje „žive“ od turizma – Grčka, Italija, Španija, Egipat… gde su kazne drakonske (i preko 20 godina zatvora). U Kini je moguće dobiti i smrtnu kaznu, mada je tamo potpuno drugačiji državni sistem. Za Srbiju bi bilo najbolje potpuno kriminalizovati posedovanje detektora za metal, pošto je to aparat koji nema nikakvu drugu realnu funkciju osim za traženje dragocenosti u zemlji ili vodi (isto kao što napunjen pištolj nema drugu funkciju osim da puca).

6. Kako nastaje problem kada se jedan arheološki lokalitet uništi od strane divljih kopača?

Nikada ne dolazi do uništenja celog lokaliteta, ali dolazi do bespovratnog uništenja konteksta, odnosno primarnog okruženja predmeta. Arheologija je nepovratna i jednom uništena situacija (grob, kuća, ostava, svetilište…) nikada se ne može vratiti u prvobitno stanje. Kada neko detektorom otme predmet iz originalne situacije, stručnjaci mogu samo nagađati kako je izgledao taj ostatak života naših predaka u prošlosti. Uvek je bolje imati originalnu situaciju i fotografijom/prikazom originalne situacije dočarati život od pre nekoliko vekova ili milenijuma.

7. U Vašem radu piše da pored toga što se prekopavaju sveta mesta, poput crkava ili nekropola da se kulturno nasleđe uništava mnogo ozbiljnije i na drugi način?

Na žalost, takva praksa registrovana je u Svrljigu i to u poslednjih 20-ak godina. Ranije, sveta mesta nisu pretraživana detektorima i čini se da je postojalo kakvo-takvo poštovanje ovog tipa nalazišta. Sa druge strane, izrazito siromaštvo nateralo je ovaj tip ljudi da svoj pohod na blaga proširi i na pomenute tipove lokaliteta, pa se često dešavalo da sakupljamo kosti pokojnika iz poharanih grobova. Rad dinamitom je registrovan u jednom slučaju, kada je tokom 1999. godine iskorišćeno NATO bombardovanje da bi se minirala okrugla kula Svrljig grada. Posle su meštani pričali da je zalutala bomba pala na grad, ali to nije istina, pošto se zna ime i prezime osobe koja je to uradila.

8. Primetili smo da se u mnogim stranim aukcijiskim kućama mogu naći i vinčanske figurine. Da li je naša država stupila u kontakt sa njima i pokušala da otkupi bilo kakav arheološki predmet?

Svaka inostrana aukcijska kuća prodaje predmete od kojih može da ostvari profit i oni nemaju moralne obzire prema tome da li je reč o vinčanskoj, ušabti ili srednjeameričkoj figurini.

Njih isključivo zanima novac, bez nekih emocija koje mi osećamo kada, na primer, vidimo vinčansku figurinu. Mislim da naša država nema nikakav kontakt sa aukcijskim kućama, osim ako se ne radi o nekom vrhunskom nalazu poput tzv. Strojimirovog pečata.

9. Isto tako po mnogim domaćim Facebook grupama se prodaju rimski novčići ili vinčanske figurine. Da li neko reaguje i pokušava da to zaustavi?

Borba protiv trgovine antikvitetima na Facebook grupama je borba sa vetrenjačama. Iako je ranije postojalo posebno odeljenje SBPOK-a koje se bavilo nelegalnim aktivnostima na ovom polju, ono je više bilo aktivno u stvarnom životu, ali je na kraju ukinuto.

10. Pre par godina došli ste u posed jedinstvenom arheološkom nalazu koji je nelegalno iskopan. Šta možete o tome da nam kažete?

Jeste, sliku sam dobio od svojih „insajdera“ u Facebook grupama, a objava je obrisana posle sat vremena. Taj oklop bi predstavljao prvi nalaz ovog tipa tako duboko u zaleđu Balkana, ali nije nešto što se ne bi moglo očekivati na našim prostorima.

Prema informaciji koju sam dobio, oklop bi trebalo da potiče iz doline Zapadne Morave, bliže ušću sa Južnom, ali se takvi podaci moraju uzimati sa velikom dozom opreza. Inače, radi se o bronzanom oklopu koje koriste grčki hopliti sredinom 1. milenijuma pre n.e.

11. Takođe, u radu spominjete i druge nalaze iz sličnog perioda, koliko su oni važni?

 Ja pominjem nalaze koji su meni važni zbog perioda kojim se bavim (bronzano i gvozdeno doba). Svakako da su kolegi antičaru važniji neki drugi nalazi, ali ne možemo na taj način meriti važnost određenih arheoloških predmeta. Važno je da „divlji arheolozi“ ne unište ni paleolitsku pećinu, ni vinčansko naselje, ali ni srednjovekovnu crkvu ili groblje.

Svaki predmet ljudske prošlosti nam govori neku lepu ili ružnu, ovakvu ili onakvu priču o prošlim vremenima. Što više tih priča budemo sačuvali za buduća pokoljenja biće bolje za razumevanje života naših predaka. I arheologija će svakako u jednom trenutku biti ograničena na iskopavanja malog broja nalazišta, pa će se više pažnje polagati na starija istraživanja. Ne dozvolimo da ti rezultati u najvećoj meri budu slučajni nalazi prodavani na raznim svetskim aukcijama.

---

Intervju obavljen 16.03.2023.