Arheolozi su na Rudniku pronašli komplet bronza­nih tegova kakav do sada nije zabeležen u Srbiji.

Tokom arheoloških istraživanja na planini Rudnik otkriven je izuzetno redak i značajan predmet iz srednjeg veka, odnosno set standardizovanih sklopivih tegova koji bi mogao da pruži nove podatke o trgovini, merenju plemenitih metala i ekonomiji srednjovekovne Srbije.

Nalaz je pronađen 2017. godine na lokalitetu Drenje – Dvorište Slobodana Markovića. Arheolozi već godinama istražuju ostatke srednjovekovnog Rudnika, jednog od najvažnijih rudarskih i trgovačkih centara srpske države. Prema arheološkom kontekstu i tehnološkim karakteristikama, tegovi se datuju u 14. ili 15. vek.

Kako navode autori rada objavljenog u najnovijem broju časopisa Старинар, reč je o nalazu kakav do sada nije poznat ne samo sa Rudnika, već verovatno ni sa prostora Srbije.

„Neposredno iznad dna jame otkriven je i jedan nalaz kakav ne samo da na Rudniku ranije nije posvedočen već je, koliko nam je poznato, za sada jedinstven na teritoriji Srbije“, navodi se u radu.

Sklopivi tegovi za precizno merenje

Komplet čine četiri tega kružnog oblika, izrađena od bronze, i mali olovni disk. Svi elementi bili su smešteni jedan u drugi, u posebno konstruisanom kućištu koničnog oblika sa poklopcem na šarku. Tegovi su izrađeni livenjem u kalupima, dok je završna obrada obavljena na strugu, što ukazuje na veoma razvijenu zanatsku proizvodnju i visok stepen preciznosti.

Autori objašnjavaju da je osnovna ideja ovakvih sklopivih tegova bila stvaranje „stabilnih, standardizovanih, lako primenljivih i lako prenosivih tegova određenog sistema težina“. Takvi predmeti nisu bili jednostavni za izradu. Njihova proizvodnja zahtevala je stručne majstore koji su morali dobro da poznaju standarde težine i dozvoljena odstupanja od precizno određenih mera.

„Njihova izrada nije bila jednostavna i podrazumevala je složen i kontrolisan proces koji je uključivao majstore obučene za izradu kalupa i rukovanje specijalizovanim alatima“, navode istraživači.

Zbog složenosti izrade i vrednosti samog predmeta, ovakvi tegovi nisu bili namenjeni svakodnevnoj upotrebi. Koristili su ih ljudi koji su radili sa dragocenim materijalima, poput kovničara novca, trgovaca plemenitim metalima, zlatara, menjača novca ili apotekara.

Tragovi razvijenog srednjovekovnog zanatstva

Laboratorijske analize pokazale su da su tegovi napravljeni uglavnom od bakra, uz prisustvo kalaja, antimona, olova i tragova srebra, bizmuta i nikla. Posebno je zanimljivo da težina kućišta odgovara zbiru težina ostalih tegova, dok se isti odnos nastavlja i među manjim elementima kompleta, što govori o pažljivo osmišljenom sistemu.

Iako su tegovi u obliku posuda poznati još iz rimskog doba, njihova upotreba doživljava procvat tokom srednjeg veka. Najstariji primerci potiču sa prostora Vizantije i datuju se u 10. i 11. vek, dok se od 13. veka ovakvi tegovi šire zapadnom, centralnom i severnom Evropom. Njihova pojava u istočnoj Evropi često se povezuje sa trgovcima iz zapadnoevropskih gradova.

Na teritoriji Srbije ovakvi nalazi veoma su retki. Do sada su bili poznati samo pojedinačni primerci iz Beogradske tvrđave i Bača, datovani uglavnom u 15. i 16. vek. Zbog toga komplet sa Rudnika ima poseban značaj jer predstavlja sačuvanu celinu.

Mogući trag „rudničke litre“

Zanimljivo je da bi moguće svedočanstvo o korišćenju sličnih tegova moglo da postoji i u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Na fresci u Manastir Manasija, nastaloj početkom 15. veka, prikazan je Hrist sa terazijama, dok se na jednom tasu nalazi predmet koji bi mogao da odgovara ovakvom tipu tegova.

Autori rada smatraju da bi upravo ovaj nalaz mogao da pomogne u rekonstrukciji lokalnog sistema mera koji je korišćen na Rudniku. „Pronalazak kompleta tegova na Rudniku bi mogao ukazati na veličinu litre koja se koristila u ovom rudarskom i trgovačkom centru“, ističe se u radu.

Ukupna težina kompleta iznosi 346,14 grama, što bi, prema mišljenju istraživača, moglo da predstavlja takozvanu rudničku litru. To je lokalna jedinica mere korišćena u ovom važnom centru za eksploataciju srebra i drugih metala.

Rudnik kao centar trgovine i kovanja novca

Srednjovekovna Srbija nije imala jedinstven sistem mera. Pisani izvori pokazuju da su gradovi poput Novog Brda, Prištine, Srebrenice, Beograda ili Smedereva imali sopstvene merne standarde, naročito kada je reč o srebru i trgovini metalima. Rudnik je, kao veliki rudarski i trgovački centar, gotovo sigurno imao razvijen sistem kontrole mera i kvaliteta plemenitih metala.

U vreme najvećeg uspona Rudnika u njemu su živeli rudari, zanatlije, trgovci, zakupci rudnika i menjači novca, dok su značajnu ulogu imali i dubrovački i kotorski trgovci. Poznato je i da je Rudnik imao kovnicu novca koja je radila tokom gotovo čitavog srednjeg veka.

• Prvi srpski dinar na ćirilici kovan je na Rudniku
• Nakon 160 godina iskopavanja na Rudniku arheolozi i dalje otkrivaju njegove tajne
• Tipar kneza Lazara ipak nije tipar

„Ruda i metali su se merili kako u rudnicima i topionicama, tako i u kancelariji službenika za mere, kovnici i zanatskim radionicama. Sam proces merenja je zahtevao precizan alat i stručnost“, navode autori.

Iako su precizna merenja bila neophodna za trgovinu i proizvodnju novca, pisani izvori veoma malo govore o konkretnim alatima koji su korišćeni. Upravo zato ovakvi arheološki nalazi imaju izuzetnu vrednost.

Danas se ovaj jedinstveni komplet čuva u arheološkoj zbirci Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i predstavlja jedno od najznačajnijih svedočanstava o trgovini, metalurgiji i sistemima merenja u srednjovekovnoj Srbiji.