U grobnici iz perioda Zaraćenih država u Kini arheolozi su pronašli gotovo četiri litra drevnog alkoholnog napitka koji je preživeo više od dva milenijuma.

Na lokalitetu Šandžijabao u gradu Guyuan pronađena je bronzana posuda neobičnog oblika. Bronzana posuda sadržala je oko 3.740 mililitara dobro očuvane tečnosti stare oko 2.300 godina.

Analize su pokazale da nije reč o vodi koja je slučajno prodrla u posudu, već o alkoholnom napitku napravljenom od žitarica. Njegov sastav pruža redak uvid u način na koji su ljudi u državi Qin proizvodili alkohol tokom perioda Zaraćenih država, pre ujedinjenja Kine 221. godine pre nove ere.

Šta se zapravo nalazilo u bronzanoj posudi?

Posuda je pronađena u grobnici M39 na nekropoli Šandžijabao. Bila je izrađena od bronze i imala je karakterističan otvor u obliku glavice belog luka, formu povezanu sa kulturom države Qin. Još važnije bilo je to što je posuda bila izuzetno dobro zapečaćena. Unutar otvora nalazio se tekstil, dok je spoljašnji deo bio prekriven organskim materijalom na bazi gline. Takvo dvostruko zaptivanje ograničilo je isparavanje i prodor spoljašnjih nečistoća.

• Da li je alkohol pomogao nastanku složenih društava?
• U 4.500 godina starim posudama pronađeni najstariji tragovi alkohola u severoistočnoj Poljskoj

Zahvaljujući tome, istraživači nisu pronašli samo tragove nekadašnjeg pića, već relativno veliku količinu same tečnosti. Bila je bledo plavo-zelene boje, bez izraženog mirisa, sa manjom količinom sedimenta.

Nije baš „pivo“ u današnjem smislu

Iako se u popularnim izveštajima ovo otkriće može opisati kao „2.300 godina staro pivo“, taj naziv treba uzeti sa rezervom. Napitak jeste bio napravljen od žitarica i fermentisan pomoću mikroorganizama, ali nije imao karakteristike modernog piva. Njegova proizvodnja pripadala je drevnoj kineskoj tradiciji fermentisanih žitnih napitaka.

Hemijske analize pokazale su prisustvo velikih količina mlečne i oksalne kiseline, dok je vinska kiselina bila zastupljena u maloj količini. Takav sastav ukazuje na napitak napravljen od žitarica, a ne na voćno vino poput onog od grožđa. Istraživači su njegov hemijski profil uporedili sa tradicionalnim kineskim fermentisanim žitnim napitkom huangjiu.

Više od 100.000 zrna skroba i hiljade ćelija kvasca

Posebno je zanimljivo ono što su istraživači pronašli u sedimentu. Analizom je otkriveno više od 2.400 organskih jedinjenja, ali i više od 100.000 zrna skroba i oko 8.500 ćelija kvasca. Ovi mikroskopski ostaci omogućili su istraživačima da rekonstruišu deo recepta.

Oko 92 odsto identifikovanog skroba poticalo je od prosa (Panicum miliaceum), dok je ostatak pripadao grupi žitarica Triticeae, u koju spadaju pšenica i ječam. Na pojedinim zrnima uočena su oštećenja koja ukazuju da su žitarice prethodno bile mlevene i zagrevane.

Kako su ljudi pre 2.300 godina pravili alkohol?

Jedan od najzanimljivijih aspekata otkrića nije samo činjenica da su ljudi pili alkohol, već način na koji su ga proizvodili. Istraživači smatraju da je u procesu korišćen qu – fermentacioni starter napravljen od žitarica koje su kolonizovali mikroorganizmi.

Ovakav postupak omogućava da se skrob iz žitarica razgradi u šećere koji mogu da fermentišu, dok se istovremeno odvija i sam proces fermentacije. Drugim rečima, sadržaj posude čuva tragove čitavog tehnološkog procesa – od izbora žitarica do njihove obrade i fermentacije. To otkriće zato nije važno samo za istoriju konzumiranja alkohola. Ono govori i o znanju, tehnologiji i prehrambenim praksama ljudi koji su živeli u državi Qin.