Mumificirani ljudski ostaci danas se prodaju preko društvenih mreža, internet-prodavnica i aukcijskih platformi. Ipak, novo istraživanje pokazuje da iza tržišta „misterioznih“ predmeta iz prošlosti mogu stajati i potencijalni rizici po zdravlje.

Mumije su vekovima privlačile pažnju naučnika, kolekcionara i javnosti. Međutim, dok su u muzejima predmet pažljivog proučavanja i čuvanja, njihovi ostaci danas mogu završiti i na potpuno drugačijem mestu – u privatnim kolekcijama, nakon kupovine preko interneta.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu International Journal of Cultural Property analiziralo je 128 objava i aukcijskih ponuda na društvenim mrežama, internet-prodavnicama, platformama za elektronsku trgovinu i aukcijskim sajtovima. Od toga su se 122 odnosile na mumificirane ljudske ostatke, dok je šest sadržalo mumificirane ostatke životinja.

Od delova tela do čitavih mumija

Analizirani oglasi pokazuju koliko je tržište raznovrsno. Najčešće su se pojavljivali izolovani delovi tela, poput šaka i stopala, a zatim čitave mumificirane glave. Više od polovine analiziranog materijala (66 objava, odnosno 51,6 odsto uzorka), odnosilo se na glave u različitim stanjima očuvanosti. U samo jednom slučaju pronađeno je oglašavanje kompletno mumificiranog ljudskog tela.

Poreklo ostataka često je bilo nejasno. Od 128 analiziranih objava, u 102 je bilo navedeno geografsko poreklo, a među njima je najviše bilo onih za koje se tvrdilo da potiču iz Egipta, zatim iz Južne Amerike. Istraživači, međutim, upozoravaju da se kod izolovanih delova tela poreklo često ne može pouzdano utvrditi.

Problem nisu samo arheološka i etička pitanja

Trgovina ljudskim ostacima otvara ozbiljna pitanja o poreklu predmeta, njihovom nezakonitom iskopavanju i iznošenju iz zemlje. Takođe, istraživanje ukazuje i na drugi problem, a to su zdravstveni i bezbednosni rizici.

Mumificirani ostaci mogu sadržati mikroorganizme koji su preživeli dug period isušivanja. Kada se ostaci čuvaju u neodgovarajućim uslovima, mikroorganizmi, uključujući gljivice, mogu ponovo da se razmnožavaju.

• Smanjene glave (tsantsa): ilegalna trgovina i pitanje njihovog javnog izlaganja
• Zašto su Evropljani vekovima pili i jeli prah od mumija?

Istraživači su u 13 analiziranih objava uočili znake koji su mogli ukazivati na gljivičnu kolonizaciju ili biodeterioraciju. To ne znači da je svaka promena na mumificiranom telu nužno opasna, ali pokazuje koliko nepravilno čuvanje može uticati i na očuvanost ostataka i na bezbednost ljudi koji sa njima dolaze u kontakt.

Mumije mogu sadržati i tragove toksičnih supstanci

Rizik nije povezan samo sa mikroorganizmima. Tokom različitih istorijskih perioda za konzervaciju i balzamovanje korišćene su brojne supstance, među kojima i arsen, živa i olovo. Njihovo prisustvo zavisi od konkretnog načina i perioda mumifikacije, ali predstavlja dodatni razlog zbog kojeg se sa mumificiranim ostacima ne bi smelo postupati kao sa običnim kolekcionarskim predmetima.

Profesionalci koji rade sa mumificiranim ostacima zato koriste odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. Nasuprot tome, u analiziranim objavama istraživači su pronašli 22 slučaja u kojima su ljudi rukovali mumificiranim ljudskim ostacima bez rukavica.

Mumije se šalju i poštom

Poseban problem predstavlja transport mumija. Istraživači su pronašli dokaze da se mumificirani ljudski ostaci nude za slanje kupcima, uključujući međunarodni transport, dok prodavci često ne navode precizne informacije o sadržaju pošiljke.

U mnogim slučajevima oglasi nisu sadržali ni informacije o bezbednom rukovanju ili skladištenju. Time potencijalnom riziku nisu izloženi samo kupci i prodavci, već i ljudi koji mogu doći u kontakt sa pošiljkom – od zaposlenih u transportu do carinskih službenika.

„Mumijina kletva“ ima mnogo realniji problem

Popularna kultura vekovima je stvarala priče o „kletvi mumije“, ali savremeno istraživanje pokazuje da stvarni problem nije natprirodan. Prava opasnost može nastati kada se drevni ljudski ostaci tretiraju kao obična roba.

Neodgovarajuće skladištenje može ubrzati njihovo propadanje, dok nekontrolisana trgovina dodatno ugrožava arheološko i (bio)antropološko nasleđe. Istovremeno, nedostatak informacija o poreklu i stanju ostataka otežava procenu mogućih rizika.

Autori istraživanja zato pozivaju na bolju kontrolu internet-trgovine, jasnija pravila za transport ljudskih ostataka i veću saradnju između stručnjaka, aukcijskih kuća, poštanskih i carinskih službi i nadležnih institucija.

Studija pokazuje da se problem ne završava onog trenutka kada drevni ljudski ostaci napuste arheološki lokalitet ili muzej. Kada završe na neregulisanom tržištu, ugroženi su istovremeno i naučna vrednost tih ostataka, dostojanstvo umrlih i bezbednost ljudi koji njima rukuju.

---

Izvor: Squires, K., Piombino-Mascali, D., Urzì, C. & Huffer, D. (2026). The real mummy’s curse: Health risks associated with the sale and trade of mummified remains. International Journal of Cultural Property 33(e22).