09/12/2022

Arheolozi čiste grob ispod stećka u Milavićima (ustupila: S. Čaval)

Ove godine je nastavljena druga kampanja arheoloških istraživanja na lokalitetima Hatelji i Milavići, dve veoma različite nekropole stećaka u blizini Berkovića u Republici Srpskoj. Nekropola stećaka u Milavićima je druga po veličini u Hercegovini.

U razgovoru sa dr Sašom Čaval, istraživačom na Institutu za antropološke i prostorne studije pri Slovenačkoj akademiji nauka i umetnosti, saznali smo šta su to arheolozi ove godine istraživali i šta su sve do sada saznali.

Milavići su druga po veličini nekropola stećaka u Hercegovini, a koji je to broj stećaka?

Da, Milavići su veoma veliko srednjevekovno groblje. Zvanično bi tamo trebalo da bude 352 stećaka, no kad smo ove godine pravili popis svih stećaka na nalazištu, zaustavili smo se kod broja 390. Međutim, to još uvek nije zvaničan i konačan broj, jer je nekoliko nagrobnika skriveno  vegetacijom ili utonulo u zemlju. Tako da ja mislim da je pravi broj oko 400 stećaka.

Kako su meštani reagovali na istraživanja?

Kad sam prvi put bila sa arheološkom ekipom u Milavićima, razgovarala sam sa ljudima koji žive u okolini i pitali su me šta bi mi tamo radili. Mi smo im objasnili našu ideju i plan istraživanja, kako ćemo prvo lokalitet istražiti geofizikom, koja će nam pokazati šta se nalazi pod zemljom, bez da mi iskopavamo. Na taj način se ništa neće oštetiti ili odneti iz ovog mesta i tako dalje.

Hatelji pre iskopavanja. Na praistorijskoj humki nalazi se nekropola stećaka (ustupila: S. Čaval)

Na kraju sam ih pitala: A šta bi vi hteli da mi tražimo, ili još bolje, da nađemo tu? Onda su nam rekli da je nekad tamo bila crkva, odatle i toponim groblja Crkvina. I tako smo skupa sa meštanima odredili mesto, gde bismo uradili geofiziku, koja nam je donela lepe i neophodne rezultate. Na osnovu geofizičkih rezultata svako može i bez naše interpretacije da vidi da tamo ima nekih struktura. To samo pokazuje da ljudi koji žive u okolini nekih lokaliteta, a koji su bili važni u prošlosti i danas imaju neku baštinsku vrednost, znaju najviše o svom mestu.

Pod čijim pokroviteljstvom se sprovode iskopavanja?

Ja sam počela sarađivati za Zavodom za zaštitu istorijskog, kulturnog i prirodnog naslijeđa iz Banja Luke već 2010 godine. U početku smo radili tamo gore, recimo u okolini Mrkonjić grada i u Baljvinama. Onda, kada sam već malo više naučila o stećcima odlučila sam pripremiti projekat i konkurisala za evropske projekte. Onda sam sa koleginicom prof. Ljubicom Srdić napravila plan. Plan je bio da se koncentrišemo na jednu administrativnu jedinicu, koja bi pokrivala jednu celinu – i tako sam došla do Dabra. Moja prijava na Evropsku komisiju (EU Commission), program Marie Skłodowska-Curie bila je uspešna i tako sam od 2018. do 2021. radila na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj, i istraživala vašu istoriju i vašu baštinu.

Ortosnimak nekropole stećaka u Milavićima (© Global Digital Heritage)

Posle Marie S. Curie, i Slovenačka Istraživačka Agencija (ARRS) mislila je, da su stećci dobra ideja, pa su mi oni finansirali najpre jedan, a sada već i drugi projekat. Tokom ovog perioda radila sam i sa Zavodom (sada, kada je Ljubica otišla u penziju, radim sa Ljiljanom Vrućinić), i opštinama Bileća i Berkovići. Potom i onda sa velikim brojem domaćih i stranih arheologa specijalizovanih za različite oblasti i studenata, koji su smatrali da je njihovo vreme i znanje dobro uloženo u stećke. Tako da evo, finansijski ova istraživanja pokrivaju Evropa i Slovenija, uz volju i materijalnu pomoć lokalnih zajednica, a sa radnom snagom, energijom, željom za istraživanjem i učenjem novih i starih stvari, mladih iz raznih strana sveta, uključujući i BiH.

Koliko su trajala arheološka istraživanja?

Mi smo počeli već 2019. godine i tada smo radili 5 nedelja. Ove godine, zbog Covida još nismo mogli raditi punom snagom, ali smo proveli 3 nedelje na iskopavanjima. Tako, da smo krajem septembra zaključili naš rad u Hateljima, a Milavići se nastavljaju, nadam se, sledeće godine.

Šta je cilj istraživanja?

Naš cilj je saznati nešto više o stećcima i o ljudima sahranjenim ispod njih. Kakve su to zajednice bile? Zašto i kako su pravili stećke za svoje umrle? Odakle im ideja? A posle ovih prvih pitanja i da dobijemo neko razumevanje o tome kako su ljudi živeli tada, šta i kako su radili za opstanak?

Grobovi u crkvi u Milavićima (ustupila: S. Čaval)

Da li možemo i mi živeti u nekoj harmoniji sa prirodom, održivo, bez da joj naudimo? Bilo bi dobro da svi kao društvo nešto naučimo iz ovih naših istraživanja za bolju ili kvalitetniju budućnost. Mada, koliko je to istorija pokazala, vrlo smo arogantni i ništa nismo naučili, već uporno pravimo iste greške.

Iskopali ste znatan broj skeletnih ostataka, koji je to broj? Koje analize su na njima rađene?

Da, evo, nešto baš za tebe! Tu su prvi rezultati, još pre svih analiza, odnosno preliminarni podaci: U Milavićima smo na prostoru groblja 2019. iskopali 4 groba (u prvoj vrsti u JZ delu groblja), i 2 groba sa 3 individue u centralnom delu, tamo, gde bi trebala da bude ona građevina, za koju se misli da je crkva. Ove godine radili smo samo u centralnom delu. I umesto samo te građevine, našli smo još 15 grobova! Dosta njih uništenih od drveća koje je tu decenijama raslo. I tri dana pre kraja iskopavanja (kako to inače biva), našli smo i pravi zid, koji je sa svojom debljinom ukazao na neku konkretnu, veliku građevinu, a koju ćemo probati iskopati sledeće godine. U Hateljima smo 2019. godine našli 9 dečijih skeleta i ove godine još 2 odrasla skeleta. Znači 11 srednjovekovnih i JUPI! 1 praistorijski grob!

Začišćavanje grobova na nekropoli u Milavićima (ustupila: S. Čaval)

Analize koje su rađene na ljudskim skeletnim ostacima su osnovne antropološke analize i analize patoloških promena (znaš, klasika- baš šteta što nisi mogla da nam se pridružiš – trebali smo te!) i analize izotopa. Uzorci kostiju su bili poslati i na C14 analize, kako bi datovali sahrane i grobove, koji su bili, osim dva mala bronzana predmeta, bez grobnih nalaza.

Koliko dugo planirate da ovde iskopavate? I da li se sprema neka publikacija?

Kad biste me to pitali na početku septembra, rekla bih vam, da ćemo u sledeće 3 nedelje sve otkriti i da je to to. Ali kako je arheologija vrlo nepredvidiva, tu stvari ne idu baš kako je čovek zamislio, i nema nikakve veze koliko iskustva imaš kao istraživač. Evo, sada mogu da vam kažem, da su Hatelji završeni, a u Milaviće se vraćamo. Da li ćemo tamo biti još jednu ili dve sezone ne bih htela da nagađam.

Poravnavanje profila za fotkanje u Hateljima (ustupila: S. Čaval)

I da, samo da sredimo svu dokmentaciju, digitalizujemo formulare i opise, uredimo fotografije, nacrtamo strukture koje smo izmerili teodolitom… pa ćemo prvo pripremiti izveštaj za Zavod. Potom kraće izveštaje za obe opštine, a onda i publikacije. Za sada još nisam sigurna, da li će to biti monografija ili nekoliko članaka. Gledaćemo da pišemo na nekoliko jezika i da obavestimo svet i vas o vašim stećcima i o rezultatima našeg zajedničkog istraživanja.

Kakva su Vaša očekivanja?

Očekivanja…. Ako me je arheologije išta naučila, naučila me da nemam nikakvih očekivanja. Ja sam se zaljubila u stećke još kad sam studirala u Ljubljani. I evo, dogurala sam do te pozicije, da je moj posao to, da njih istražujem. U jednu stranu žao mi je što su stećci tako malo istraženi, pa se ponekad i naljutim na kolege koje rade po svetu što ne znaju ništa o stećcima. A u drugu ruku veselim se jer ja mogu da dopunim priču. Ali daleko od toga, da sam ja tu sama. Imamo mi na Zapadnom Balkanu nekoliko izvrsnih arheologa srednjovekovaca (pozdrav svima!), koji, kako mi kažemo ‘že orjejo ledino’ (Google mi je preveo: ‘već oru ugar’) sa modernim metodama istraživanja. Verujem da će te nove metode istraživanja da izbrišu jaz koji postoji između arheoloških istraživanja u zapadnoevropskoj arheologiji i kod nas.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »