Tokom iskopavanja u Jerusalimu, arheolozi su pronašli retku keramičku lampu ukrašenu simbolima menore.

Arheolozi koji su iskopavali u blizini Maslinove gore u Jerusalimu, otkrili su retku keramičku lampu iz kasnorimskog perioda. Ona je bila ukrašenu simbolima hramske menore.

Prema saopštenju Izraelske uprave za antikvitete (IAA), simboli uključuju menoru, lopatu za tamjan i lulav (palmina grana koja se koristi u jevrejskim ritualima). Keramička lampa je stara oko 1700 godina.

Menora – simbol vere

„Simboli su povezani sa jevrejskom vezom sa Hramom. Ovo otkriće je posebno iznenađujuće, jer imamo vrlo malo dokaza o postojanju jevrejskog naselja u i oko Jerusalima iz tog perioda”, rekao je Majkl Černin, direktor iskopavanja iz IAA.

Hramska menora je jedan od najsimboličnijih objekata u jevrejskoj tradiciji. Reč je o sedmokrakom svećnjaku koji se prvobitno koristio u Solomonovom hramu u Jerusalimu. Menora ima duboko religiozno značenje i predstavlja božansko svetlo koje je uvek prisutno.

Menora je više od običnog svećnjaka; ona je simbol vernosti, svetlosti i nade za Jevreje širom sveta.

Istorijski kontekst i poreklo lampe

„Nakon što je rimski car Hadrijan ugušio pobunu Bar Kohbe 135. godine, Jevreji su proterani iz grada. Svetiljka na Maslinskovoj gori je jedan od retkih materijalnih tragova jevrejskog prisustva oko Jerusalima u 3-5. veku nove ere“, dodao je Černin.

• Savršeno očuvan zlatni prsten pronađen u Davidovom gradu
• Vavilonska opsada Jerusalima potvrđena analizom požara

Hramska menora postala je jevrejski simbol u periodu Drugog hrama. Međutim, nakon uništenja Hrama, slika menore postala je važna ikona u jevrejskom kolektivnom sećanju, kako u Izraelu, tako i u dijaspori.

Arheolozi ukazuju da lampa pripada tipu „Beit Natif“, nazvanom po svojoj proizvodnoj radionici u blizini Bet Šemeša, oko 30 kilometara zapadno od Jerusalima.