Arheolozi su po prvi put primetili tragove carske – purpurne boje kod dve gipsane sahrane beba iz rimskog perioda.

U rimskom svetu, boja nije bila samo estetski izbor, bila je jasan društveni signal. Među svim bojama, purpur je zauzimao posebno mesto. Poznat kao carski purpur, ovaj pigment bio je simbol moći, prestiža i bogatstva.

• 2000 godina star “hologramski” prsten sa licem pokojnog sina
• Zagonetni Rimljanin preliven tečnim gipsom nakon smrti
• Raskoš iz ranohrišćanske ere: Ljubičasta tkanina sa zlatnim nitima

Novo istraživanje iz rimskog Jorka (antičkog Eboracuma) sada pokazuje da je ova izuzetno skupa boja korišćena čak i u sahranama beba. Ovo otkriće menja način na koji razumemo društvene norme i emocije u Rimskom carstvu.

Tragovi luksuza u gipsanim sahranama

Arheolozi i istraživači sa Univerziteta u Jorku identifikovali su tragove purpurne boje u dve tzv. gipsane sahrane iz 3. ili 4. veka n.e. Reč je o specifičnoj pogrebnoj praksi u kojoj se telo polaže u sanduk ili sarkofag, a zatim se zaliva tečnim gipsom koji se stvrdnjava i čuva obrise tela i tekstila. U oba slučaja, reč je o ostacima beba.

Kod prve sahrane telo deteta bilo je položeno između dve odrasle osobe u kamenom sarkofagu. Drugi slučaj je još upečatljiviji. Beba je bila sahranjena u olovnom kovčegu, umotana u više slojeva tkanine. Gornji sloj činila je fina tkanina obojena purpurom i ukrašena zlatnim nitima. Taj luksuz jw u rimskoj kulturi bio rezervisan za najvišu elitu.

Purpurna boja vrednija od zlata

Purpur nije bio obična boja. Dobijao se iz morskih puževa roda Murex, kroz izuzetno složen i radno intenzivan proces. Antički pisci poput Plinija Starijeg beleže da je za malu količinu boje bilo potrebno na hiljade školjki. Odnosno, 45 kilograma školjki da bi se dobio 1gr purpurne boje, koji danas vredi 3000 američkih dolara.

Car Dioklecijan je 301. godine n.e. u svom ediktu o cenama naveo da jedna rimska funta svile obojene purpurom vredi čak 150.000 denara, što je odgovaralo vrednosti tri funte zlata. Nošenje ove boje bilo je strogo regulisano i često povezano sa carem, senatorima i najvišim društvenim slojevima.

Nauka iza otkrića

Iako se sama tkanina nije očuvala, tragovi su ostali zarobljeni u gipsu. Istraživači su uzeli minimalne uzorke i analizirali ih savremenim metodama – tečnom hromatografijom i masenom spektrometrijom.

Rezultat je bio jasan: prisustvo jedinjenja 6,6-dibromoindiga, ključnog hemijskog markera za purpur. Ovo je prvi put da je ova boja identifikovana u arheološkom kontekstu u Jorku.

Šta ovo znači za razumevanje rimskog društva?

Ovo otkriće otvara nekoliko važnih pitanja. Pre svega, pokazuje da su elite u rimskim provincijama, uključujući Britaniju, aktivno usvajale i demonstrirale kulturne obrasce iz centra Carstva. Luksuz nije bio rezervisan samo za Rim, već je bio prisutan i na njegovim periferijama. Još značajnije, nalazi sugerišu da su porodice bile spremne da ulože ogromne resurse u sahrane čak i najmlađih članova.

Ovo je posebno zanimljivo jer su rimski zakoni i društvene norme često ograničavali javno oplakivanje dece. Uprkos tome, arheološki podaci govore drugačije: emocije, status i potreba za reprezentacijom očigledno su prevazilazili formalna pravila.

Luksuz kao poslednji čin

Purpurna tkanina sa zlatnim nitima, položena preko tela deteta pre zatvaranja kovčega, verovatno je bila namenjena javnom prikazu tokom pogrebne ceremonije. U tom smislu, sahrana je bila i društveni performans i prilika da porodica pokaže svoj status i bogatstvo.

Ovi nalazi iz Jorka sada se pridružuju retkim primerima iz Evrope, poput sahrana u Francuskoj i čuvenog nalaza iz londonskog Spitalfieldsa, gde su takođe otkrivene purpurne i zlatom ukrašene tkanine.

Izvor: Seeing the Dead