Misteriozni Denisovci su bili povezani sa vrstom Homo longi pre 100.000 godina, a vrlo je moguće da je reč o istoj ljudskoj vrsti.

Istraživači su pronašli nove dokaze koji bi mogli povezati misteriozne Denisovce sa ranom ljudskom vrstom Homo longi

Denisovci su izumrla ljudska vrsta koja nastavlja da intrigira istraživače. Prema novom istraživanju, tragovi drevne DNK nagoveštavaju njihovo putovanje od tibetanske visoravni do regiona udaljenih kao što su Filipini i Laos i da su možda stigli do severne Kine pre više od 100.000 godina. Takođe su se ukrštali sa savremenim ljudima (Homo sapiens) i sa neandertalcima.

Ova izumrla ljudska vrsta poznata je na osnovu genetičkih dokaza izvađenih iz fosilnih ostataka pronađenih u Denisovoj pećini u Sibiru, Rusiji.

Međutim, kako su Denisovci izgledali ili kako su živeli, ostala je misterija. Samo fragment vilice, nekoliko fragmenata kostiju i jedan ili dva zuba daju dokaze o njihovim fizičkim karakteristikama.

Nedavna otkrića su istakla moguću vezu između Denisovaca i novoidentifikovane vrste, Homo longi, takođe poznatog kao “čovek zmaja”.

Homo longi ili “čovek zmaj” pronađen je u Harbinu na severoistoku Kine. Ovaj ključni fosil se sastoji od skoro kompletne lobanje sa moždanim omotačem velikim kao kod modernog čoveka. Imao je ravno lice sa delikatnim jagodicama. Fosil je star najmanje 150.000 godina.

„Sada verujemo da su Denisovci bili pripadnici vrste Homo longi“, rekao je prošle nedelje profesor Ksidžun Ni iz Kineske akademije nauka u Pekingu. „Ovu drugu karakteriše širok nos, debeli izboci obrva iznad očiju i velike zubne duplje“, piše Guardian.

Denisovci na Tibetu

Moguća veza Denisovan-Homo longi jedan je od nekoliko nedavnih razvoja istraživača koji rade na ovim ljudima sa kojima je Homo sapiens delio planetu stotinama hiljada godina. Čak se smatra da su mogli da igraju ključnu ulogu u našoj sopstvenoj evoluciji.

Naučnici na Tibetu su otkrili denisovski gen kod lokalnog stanovništva, rezultat ukrštanja dve vrste u dalekoj prošlosti. Ono što je najvažnije, pokazalo se da ovaj gen pomaže savremenim muškarcima i ženama da prežive na velikim visinama.

Pored toga, dokazi koji podržavaju vezu Denisovan-Homo longi takođe su pronađeni do tibetanske visoravni. Naučnici su proučavali kost donje vilice koju je budistički monah prvobitno pronašao u udaljenoj pećini na 3.000 metara iznad nivoa mora.

Utvrđeno je da kost ne potiče od modernog čoveka. Ali tek kada su istraživači počeli da proučavaju pećinu u kojoj je prvobitno otkrivena vilična kost, otkrili su da su njeni sedimenti bogati denisovskom DNK. Pored toga, otkriveno je da sam fosil sadrži proteine koji ukazuju na denisovsko poreklo.

Dženet Kelso sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj je rekla: „To je bio prvi put da je fosil Denisovca pronađen izvan Sibira i to je bilo veoma važno.“

„Jednako intrigantna je bila činjenica da vilična kost ima zube koji su slični zubima pronađenim u Homo longi. Tako da mislim da dokazi ukazuju na vezu između lobanje Homo longi i Denisovaca“, dodala je Kelso.

Jesu li Denisovci ista vrsta kao Homo longi?

Ovaj stav je podržao profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. „Dokazi podržavaju ideju da su Denisovci bili članovi Homo longija, ali još uvek nemamo apsolutni dokaz. Ipak, verujem da će to doći s vremenom.”

Veliki problem za istraživače je činjenica da još uvek nije pronađena DNK u kineskim fosilima za Homo longi, dodao je Stringer. „Njihovi geni nisu preživeli vreme. Međutim, korišćenje tehnika proteomike može pružiti ključne nove podatke. Oni se fokusiraju na fosilne proteine, koji opstaju mnogo duže od njegove DNK i mogu nam reći mnogo više o vrsti.“

Uticaj denisovanskog gena koji se danas nalazi kod Tibetanaca daje jedan primer. Ali DNK Denisovaca je takođe pronađen u drugim modernim populacijama. Kod ljudi u Novoj Gvineji, severnoj Australiji i na Filipinima ima gena Denisovaca, i čini se da im je pomogao u borbi protiv infekcija od bolesti kao što je malarija.

Denisovci bili otporniji od neandertalaca

Denisovci su se naselili u oblastima koje su pokrivale veoma raznoliku geografiju, rekao je Stringer. „Neke su bile vruće i niske, druge su bile hladne i planinske. Predstavljali su veoma različita staništa, od tibetanske visoravni do ostrva poput Sulavesija, u Indoneziji.“

Nasuprot tome, neandertalci, treća velika grupa ljudi koja je evoluirala u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina, ograničili su se na hladnije klime regiona koji se protezao istočno od Evrope do južnog Sibira.

Oni se nisu proširili iz ovog relativno jednoobraznog okruženja. Dakle, da li je bogata raznolikost doma, koju su usvojili Denisovci, znak da su bili sposobni i prilagodljivi za mnogo raznovrsnije uslove sredine od neandertalaca?

Čini se da se Homo sapiens više puta ukrštao sa Denisovcima. „Zaista, postoje dobri dokazi da su se neki savremeni ljudi ukrštali sa genetski različitim Denisovcima u više navrata“, rekla je Kelso. „Ovo znači da su ove dve grupe koegzistirale duže vreme, a neke studije navode da je poslednji kontakt bio pre 25.000 godina.“ Najvažnije je da su do tog vremena neandertalci već bili izumrli.