Fosilizovani molar denisovca (foto: F. Demeter)

Fosilizovani zub denisovca iskopan u pećini u severnom Laosu možda je pripadao devojčici koja je umrla pre između 164.000 i 131.000 godina. Ako se potvrdi, to bi bio prvi fosilni dokaz da su denisovci, izumrla ljudska vrsta koja je koegzistirala sa neandertalcima i modernim ljudima, živela u jugoistočnoj Aziji.

Istraživači su objavili svoje nalaze u časopisu Nature Communications.

Molar pronađen u pećini u Laosu možda pripada članu denisovaca, drevnih ljudi koji su prvi put identifikovani 2010. godine. Ukoliko se potvrdi, to bi bio prvi fosilni dokaz o denisovcima u jugoistočnoj Aziji. Ova izumrla vrsta bi se bi se pridružila samo nekolicini drugih vrsta koje su ovde živele pre oko 500.000 do 30.000. Među njima su H. erectus, denisovci/neandertalci, H. floresiensis, H. luzonensis i H. sapiens.

Ko su denisovci?

Denisovci su prvi put identifikovani 2010. godine, kada su naučnici sekvencionirali dnk iz kosti prsta pronađenog u pećini Denisova u Sibiru. Prst je pripadao mladoj ženki koja je živela pre oko 41.000 godina. Analiza mitohondrijalne dnk iz kosti prsta pokazala je da se genetski razlikuje od mtdnk neandertalaca i modernih ljudi. Time su naučnici pokazali da fosil pripada ranije nepoznatoj vrsti drevnog čoveka.

Zub je pronađen na ovom lokalitetu (foto: F. Demeter)

Fosili denisovaca su do sada pronalaženi u Sibiru i Tibetu. Međutim, njihova dnk pronađena je kod milion današnjih ljudi mnogo južnije, u Aziji, Okeaniji i na pacifičkim ostrvima. To ukazuje da su se denisovci i Homo sapiens ukrštali.

Otkriće molara denisovca u Laosu

U decembru 2018. godine, stalni donji kutnjak hominina pronađen je iz bloka breče u Tam Ngu Hao 2 (Pećina Kobra), provincija Hua Pan, Laos. Arheološki lokalitet je otkriven tokom istraživanja oblasti oko Tam Pa Linga, gde su ranije pronađeni rani fosili Homo sapiens-a.

Ranije otkriveni molar denisovca koji se datuje pre najmanje 160.000 godina pronađen je na Tibetanskoj visoravni. Novootkriveni zub jako podseća na taj molar, što ukazuje da novi nalaz verovatno pripada istoj vrsti. Istraživači su zub uporedili i sa drugim zubima drevnih ljudi i ne liči na zube koji pripadaju vrstama kao što su Homo sapiens ili Homo erectus. Otkriveni zub verovatno pripada prvom ili drugom stalnom donjem molaru i nije stigao da izbije pre smrti devojčice.

Autori procenjuju da je zub denisovske devojčice (između 3.5-8.5 godina) star između 131.000 i 164.000 godina.

Fosilizovani molar denisovske devojčice (Demeter et al. 2022, fig. 2)

Ovo otkriće ukazuje da se vrsta kretala daleko izvan Sibira. Ali fosilnih dokaza je malo. Ceo fosilni zapis za denisovce do sada se svodi na par zuba, nekoliko fragmenata kostiju i kosti vilice pronađenih na Tibetu. Osim ovog poslednjeg, svaki primerak (uključujući i komadić kosti koji je pripadao poludenisovki čija je majka bila neandertalka) dolazi iz Denisove pećine.

Međutim, neki istraživači su skeptični, posebno zato što istraživači još nisu uradili analizu dnk zuba, a tropska klima u kojoj je pronađen otežava ovaj proces.

Tu su i oni istraživači koji smatraju denisovace jednom od nekoliko blisko povezanih, drevnih Homo populacija, a ne kao različitu vrstu.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »