Kod dece i odraslih, koji su živeli u ledenom dobu pre 30.000 godina, uočeni su tragovi habanja na zubima koji ukazuju na nošenje pirsinga na obrazima.

Tim istraživača otkrio je drevnu kulturnu praksu ljudi iz gornjeg paleolita, koji su živeli u srednjoj Evropi pre otprilike 29.500 do 31.500 godina. Prema studiji, objavljenoj u Journal of Paleolithic Archaeology, postoje dokazi koji ukazuju na upotrebu ukrasa za lice – labreta kod drevnih ljudi.

• Sarmati su deformisali lobanje svojih članova zajednice
• Kod žena Vikinga uočene neobične veštačke deformacije lobanja i dentalne modifikacije kod brojnih muškaraca
• Tajna drevnih rituala – vađenje zdravih zuba

Antropolozi su analizirali ostatke zuba pojedinaca sa nekoliko paleolitskih lokaliteta iz kulture Pavlovian, uključujući Dolni Vestonice i Pavlov u današnjoj Češkoj. Analizom zuba na licu mesta i proučavanjem arhivskih slika ostataka uništenih tokom Drugog svetskog rata, oni su identifikovali obrazac trošenja. Taj obraz trošenja je bio posebno koncentrisan na gornjim kutnjacima, protežući se u manjoj meri na pretkutnjake i očnjake.

Kako ljudi stare, tako se i gleđ na zubima troši zbog žvakanja hrane, držanja predmeta u ustima i slično. Ove aktivnosti obično dovode do toga da zubna gleđ postane ravnija ili blago nagnuta na površini zuba za žvakanje. Dok je obrazac trošenja zuba kod analiziranih skeleta bio na strani ka obrazu (bukalno).

Trošenje zuba kao posledica nošenja labreta

Istraživanje je vodio antropolog Džon Čarls Vilman sa Univerziteta u Koimbri u Portugalu. On ističe da je neobičan uzrok habanja ili trošenja zuba kod paleolitske dece i odraslih zbog nošenja pirsinga ili labreta na obrazima.

Štaviše, nošenje je pokazivalo bilateralni obrazac kod starijih osoba, dok je kod mlađih osoba imalo tendenciju da se pojavljuje jednostrano.

Nošenje labreta je izazvalo pomeranje zuba i verovatno određene neprijatnosti, ukoliko se nije pravilno nameštao. Uprkos tome, modifikacija tela, uključujući ukrase na licu poput labreta, je izraz društvenog identiteta, statusa i pripadnosti grupi.

Naziv labret potiče od latinske reči za “usne” i odnosi se na vrstu pirsinga koji se ubacuje u donju usnu ili područje obraza osobe. Upotreba labreta je dobro poznata i u modernim (severozapadna Amerika i u arktičkim društvima) i u drevnim kulturama.

Međutim, do danas u Pavlovian kulturi nisu pronađeni artefakti koji bi se identifikovali kao labreti. Razlog tome je što su bili napravljeni od kvarljivih materijala, poput drveta, slonovače, ili kože.