Pre 9.000 godina drevni ljudi su dekorisali lobanje mrežom od asfalta. Fenomen dekorisanja lobanja asflatom zabeležen je u pećini Nahal Hemar u Izraelu pre više od 40 godina. Ovakva vrsta dekoracije je jedinstvena i primećena je na 6 lobanja. Pitanje je koja je namena ovog tretmana lobanja i zašto su drevni ljudi to praktikovali?

Pećina Nahal Hemar

Ova mala pećina se nalazi su Judejskoj pustinji u Izraelu i sadrži bogat repertoar kultnih objekata iz prekeramičkog neolita B (8800-6500. g.p.n.e.), kao i ljudske lobanje, figurine, kamene maske, kremene i koštane alatke i razne organske materijale od drveta, tekstila i slično.

Pećinu su 1983. godine otkrili David Alon i Eid Al-Tori, a istražili su je David Alon i Ofer Bar-Josef sa Izraelskog odeljenja za antikvitete.

• Šta su arheološka istraživanja otkrila o biblijskom gradu Megido-Armagedon
• Misterija lobanje iz Perua sa metalnim implantom. Drevni hirurški implant ili moderna prevara?

Judejska pustinja je jedinstvena vremenska kapsula za arheologe, zahvaljujući suvoj klimi koja je tamo zastupljena, njene pećine čuvaju drevne artefakte napravljene od organskih materijala, koji bi inače propali i nestali u normalnim vremenskim uslovima.

Lobanja dekorisana mrežom od asfalta

U pećini je pronađeno 6 fragmentovanih lobanja obloženih mrežom od asfalta bez postkranijalnog dela skeleta. One su bile modelovane prugama od asfalta na pozadini lobanje dok facijalni deo nije bio uopšte tretiran. Najbolje su se očuvale tri lobanje na kojima je bilo moguće proučavati ovaj fenomen.

Teško je sa sigurnošću reći da li je nedostatak asfalta na facijalnom delu lica bio nameran ili se jednostavno nije dobro očuvao. Pored brojnih gipsanih lobanja iz ovog perioda gde je pažnja bila usmerena, uglavnom, na čitav kranijalni deo lobanje, ovde je pažnja bila usmerena na dekoraciju moždanog dela lobanje u vidu mreže.

• Najstarija hirurška intervencija na glavi čoveka-trepanacija
• Najraniji dokazi veštačke deformacije lobanje u Kini

Čini se da je tanak sloj asfalta bio razmazan po zadnjoj strani lobanje. Zatim su se tanke niti asfalta pripremale valjanjem materijala između ruku, koje su postavljane na prvi sloj da bi se stvorio izgled mreže, ili čak kape.

Namena tretmana lobanje

Studija sličnih nalaza otkrila je da su tretman i dizajn na lobanjama starijih ljudi bili uobičajeni u 7. milenijumu pre nove ere. Poreklo običaja verovatno leži u Natufijenskoj kulturi (12.500-9.500. g.p.n.e.).

Istraživači veruju da je običaj nastao kao kult predaka, verovatno da bi se ojačao osećaj pripadnosti široj porodičnoj zajednici. U poljoprivrednim društvima, gde je gustina naseljenosti stalno rasla, porodična pripadnost je u velikoj meri određivala mesto i ekonomski status svakog pojedinca u društvu. Stoga je očuvanje i obeležavanje lobanja predaka koji su pripadali „generaciji osnivača“ predstavljalo znak pripadnosti i statusa.

• Novo lice praistorijske lobanje iz Jerihona

Drugi predmeti povezani sa ovim običajem su maske. Dve su pronađene u istoj pećini u Nahal Hemaru, a otkrivene su i na drugim mestima u zemlji. Gipsane lobanje i maske koje datiraju iz ovog ranog perioda ukazuju na širok društveni fenomen, koji odražava lokalnu kulturu i religiju.

Lobanja je izložena u Izraelskom muzeju u Jerusalimu.