Novo otkriće podržava hipotezu da su hominini nastali u Evropi, a da su se potom raširili u Afriku. Fosilni ostaci drevnog majmuna ponovo otvaraju novo poglavlje o ljudskom poreklu.

Drevni majmun, Anadoluvius, koji je živeo pre oko 9 miliona godina je današnji predak svih živih majmuna i ljudi.

Prema novoj studiji, novoidentifikovani majmun, po imenu Anadoluvius turkae, mogao bi još jednom osporiti priču o našem, ljudskom poreklu.

Fosilni ostaci majmuna pronađeni su na lokalitetu starom 8,7 miliona godina u Turskoj. Ovo otkriće ukazuje  da su preci ljudi i afričkih majmuna evoluirali u Evropi pre nego što su migrirali u Afriku, pre između 9 i 7 miliona godina, piše u saopštenju.

Takođe, novo otkriće pokazuje da su mediteranski fosilni majmuni raznoliki i da su deo prvog poznatog zračenja ranih hominina. Hominini su grupa koja uključuje afričke majmune (šimpanze, bonobe i gorile), ljude i njihove fosilne pretke.

Nalazi su opisani u studiji objavljenoj u časopisu Communications Biology.

„Naši nalazi dalje ukazuju da su hominini ne samo evoluirali u zapadnoj i centralnoj Evropi, već su proveli preko pet miliona godina evoluirajući tamo i šireći se na istočni Mediteran pre nego što su se na kraju rašilirili u Africi. Jedan od razloga jeste promene klima i ekosistema, odnosno smanjenja šuma“, rekao je Begun, profesor na Odseku za antropologiju na Fakultetu umetnosti i nauke, Univerziteta u Torontu.

„Pripadnici ove vrste kojoj Anadoluvius pripada trenutno su identifikovani samo u Evropi i Anadoliji.“

Fosilna lobanja drevnog majmuna otvara novo poglavlje o poreklu

Paleoantropolozi su došli do zaključka proučavajući fosilne ostatke, poput lobanje, koja je otkrivena 2015. godine na lokalitetu. Sačuvan je veći deo kostiju lica i fragmentovana kalota lobanje.

Zahvaljući dobroj očuvanosti lobanje, istraživači su mogli da vide morfološke razlike, odnosno sličnosti sa drugim homininima.

Pronađena lobanja pripadala je velikom mužjaku šimpanze, 50-60 kg. Što je znatno velika telesna težina za šimpanzu i blizu prosečne težine ženske gorile (75-80 kg). Ovaj hominin je živeo u suvom šumskom okruženju, i verovatno je proveo mnogo vremena na zemlji. Nažalost, nisu pronađene kosti udova Anadoluvius-a kako bi otkrili kako se on kretao i kako je izgledao morfološki.

„ …ali sudeći po vilicama i zubima, životinjama koje se nalaze pored njega i geološkim pokazateljima životne sredine, Anadoluvius je verovatno živeo na relativno otvorenom prostoru, za razliku od šumskog okruženja današnjih velikih majmuna“, rekla je Sevim Erol.

Takav tip okruženja je bio pogodan za rane ljude u Africi. Na osnovu robusne građe lobanje, gornje i donje vilice, jasno je da se ovaj izumrli majmun hranio tvrdom i čvrstom hranom, kao što su koreni i rizom (tip podzemnog stabla višegodišnje zeljaste biljke).

Drevni majmun migrirao u Afriku zbog drugačijeg ekosistema

Životinje koje su istovremeno živele sa Anadoluviusom su one koje se danas obično povezuju sa Afrikom. To su žirafe, bradavičaste svinje, nosorozi, različite antilope, zebre, slonovi, hijene i mesožderi slični lavovima.

Istraživanja naučnika pokazuju da su životinje i hominini migrirali u Afriku iz istočnog Mediterana pre oko osam miliona godina.

„Osnivanje moderne afričke otvorene faune iz istočnog Mediterana odavno je poznato i sada možemo na listu ulazaka dodati i pretke afričkih majmuna i ljudi“, rekla je Sevim Erol.

• Ljudski predak hodao na dve noge pre 7 miliona godina
• Fosilni ostaci ranih ljudi starosti više od milion godina pronađeni u Evropi
• Fosil australopitekusa iz Južne Afrike stariji je milion godina nego što se ranije mislilo, pa čak stariji i od čuvene “Lusi”

Detaljna analiza studije takođe otkriva da su balkanski i anadolski majmuni evoluirali od predaka u zapadnoj i centralnoj Evropi.

„Ovi novi dokazi podržavaju hipotezu da su hominini nastali u Evropi i raspršili se u Afriku zajedno sa mnogim drugim sisarima pre između 9 i 7 miliona godina“, rekao je Begun.

Njihove hipoteze nisu konačne, neophodno je da pronađu još fosila iste starosti i u Evropi i Africi kako bi dobili sveobuhvatnu sliku.