Fosilna lobanja australopitekusa "gospođe Ples" (izvor: Wikipedia)

Više fosila australopitekusa pronađeno je u pećinskom sistemu Sterkfontein u Južnoj Africi nego bilo gde drugde. Sada novo datovanje pomoću retkih izotopa otkriva da su slojevi, i fosili australopiteka koji su sačuvani u njima, oko milion godina stariji nego što se ranije mislilo. Prema novim rezultatima, oni su stari oko 3,4 miliona godina umesto samo oko 2 do 2,6 miliona godina. To znači da su praljudi Sterkfonteina stari koliko i predstavnici australopitekusa iz istočne Afrike i čak stariji od čuvene „Lusi“ (Australopitecus afarensis). Ovo takođe baca novo svetlo na evoluciju ove predljudske vrste i njihovih naslednika iz roda Homo.

Pećina Sterkfontein je deo UNESCO-ve Svetske baštine ‘Kolevke čovečanstva’ u Južnoj Africi. To je zbirka nekoliko pećina u kojima su pronađeni jedinstveni fosili ranih ljudi. Prvi skelet odraslog australopitekusa otkriven je u Sterkfonteinu 1936. godine. Od tada do danas naučnici su pronašli stotine drugih primeraka australopitekusa. Uključujući i poznate primerke Australopithecus africanus-a poput “gospođe Ples” ili “Malo stopalo”. Australopitekus “Malo stopalo” je najkompletniji skelet do danas pronađen u jednoj od komora pećine Sterkofontein.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu PNAS

Metoda datovanja površinske izloženosti

Više fosila australopitekusa nalazi se u Sterkfonteinu nego bilo gde drugde u svetu“, kaže glavni autor studije Deril Grejndžer sa Univerziteta Purdu u SAD. “Ali teško ih je tačno datovati.” Prethodni pokušaji datovanje bili su zasnovani na ostacima životinjskih kostiju pronađenih u neposrednoj blizini fosila. Otkrili su veoma različite podatke o starosti između jednog i četiri miliona godina. Međutim, datovanje krečnjačkih naslaga i stalaktita metodom uranijum-olovom iz komore „Pripadnik 4” najbogatije fosilima rezultiralo je starošću od samo 2 do 2,65 miliona godina. Međutim, to bi značilo da su ovi predstavnici australopitekusa živeli u Južnoj Africi u isto vreme kada i prvi predstavnici roda Homo. Grejndžer i njegov tim su stoga sumnjali da i životinjske kosti i naslage krečnjaka ne odražavaju starost fosila, već su se kasnije nakupile u pećinskoj komori.

Australopitekus “Malo stopalo” (foto: RJ Clarke / Reuters)

Za svoje istraživanje naučnici su koristili novu metodu datovanja (eng. cosmogenic nuclide dating). Oni su analizirali kamene spojeve fosila zbog njihovog sadržaja određenih retkih izotopa. Ovi takozvani kosmogeni nuklidi aluminijum-26 i berilijum-10 nastaju u mineralnom kvarcu koji formira stene sve dok je izložen visokoenergetskom kosmičkom zračenju na površini zemlje. „Kako su ove stene pale u pećinu sa fosilima, počele su da se radioaktivno raspadaju“, objašnjava Grejndžer. Sadržaj ovih izotopa otkriva koliko dugo su stene koje okružuju fosile bile prekrivene naslagama iznad njih. „Ovom metodom možemo preciznije odrediti praljude i njihove srodnike tačnom vremenskom periodu“, kaže istraživač.

“Gospođa Ples” je starija od “Lusi”

Za komoru “Pripadnik 4” Sterkfontejna i fosile Australopithecus-a pronađene u njoj, novo datovanje je otkrilo: “Pećina i njen sadržaj stari su oko 3,41 milion godina, oko milion godina stariji nego što se ranije mislilo”.

Lusi (foto: H. Lorren Au Jr/ZUMA Press/Corbis)

Uz pomoć nove metode datovanja pomerena je starost jednog od najpoznatijijh fosila u Južnoj Africi – “gospođe Ples”, za milion godina. Reč je o Australopithecus africanus-u čija se kompletna lobanja samo očuvala. Fosilnu lobanju su 1947. godine otkrili Robert Brum i Džon Robinson u Sterkfonteinu. Lobanja je dobila nadimak „gospođa Ples“ jer se prvobitno smatralo da je to odrasla ženka iz roda Plesianthropus. Kasnije je odlučeno da je lobanja zapravo bila jedinka Australopithecus africanus, a postoji i neka debata o tome da li je reč o ženskoj ili muškoj lobanji.

Ovo datovanje je značajno jer ukazuje na to da centar evolucije ljudi nije bila samo istočna, već i Južna Afrika. Odnosno, da su Australopithecus africanus u Južnoj Africi i Australopithecus afarensis u istočnoj Africi bili savremenici.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »