Komponovana poezija Enheduane klinastim pismom (The Yale Babylonian Collection/ foto Klaus Wagensonner)

Arheolog Ser Leonard Vuli kada je iskopavao drevni grad Ur u Mesopotamiji pronašao je disk sa imenom prvog autora. Na poleđini belog diska od alabastera pisalo je ime Enheduana. Ona je bila autor sumerskih pesama i himni koje potiču iz Akadskog perioda.

Enheduana je bila nepoznata sve do 1927 godine kada je Ser Leonard Vuli otkrio predmete koji nose njeno ime. Na sumerskom njeno ime znači „ukras neba“. Kao vrhovna sveštenica mesečevog božanstva Nana-Suen, komponovala je 42 hramske himne i tri samostalne pesme. One se poput Epa o Gilgamešu (koji se ne pripisuje imenovanom autoru) smatraju važnim delom književnog nasleđa Mesopotamije.

Najstariji autor na svetu

Nastanak njenih dela vezuje se za Akadsko carstvo (oko 2350–2150. godine p.n.e.). Ime prvog autora pojavljuje se na belom disku od alabastera koji liči na mesec. Pronađen je u hramu u drevnom gradu Uru. Disk je ukrašen reljefom koji prikazuje četiri figure okrenute prema oltaru.

Disk od alabastera na kome je prikazan sveti obred kojim predovdi sveštenica Enheduana (foto: The Penn Museum)

Čini se da učestvuju u svetom obredu. Jedna od figura, žena koja nosi pokrivalo za glavu i višeslojnu haljinu, veća je od ostalih i izgleda da je zadužena za obred. Natpis je identifikuje kao Enheduanu, sveštenicu boga meseca Nane, slugu boginje Inane i ćerku Sargona, kralja sveta.

To je neverovatno“, kaže asiriolog sa Univerziteta Jejl Benjamin Foster za Archaeology Magazine. „Ona je jedini autor u celoj sumerskoj književnosti čije ime zapravo znamo, i jedini autor u čitavom 2.500. godišnjem periodu istorije Mesopotamije za koga imamo savremenu ilustraciju.”

Slika gore – iskopavanja Ura od strane Ser Leonarda Vulija i slika dole – današnji izgleda Ura (foto gore: Ur-online; slika dole: Wikipedia)

Enheduanin otac, Sargon Veliki (oko 2340–2285.g. p.n.e.), bio je osnivač Akadskog carstva, prve države koja je dovela više naroda, teritorija i gradova-država pod istu vlast. Uticaj carstva odjekivao je kroz istoriju Mesopotamije, sa moćnim vođama kao što su Hamurabi iz Vavilona (oko 1792–1750. g. p.n.e.) i Sargon II od Asirije (oko 721–705. g. p.n.e.) modelirali su svoje vladavine po uzoru na one ranih akadskih vladara, koji su bili su poznati kao članovi dinastije Ištar, po svojoj boginji zaštitnici.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »