Istraživanja su otkrila gde je sahranjen i kako je umro despot Stefan Lazarević
Arheološka istraživanja u manastiru Manasiji dala su odgovore na to gde je sahranjen despot Stefan Lazarević. Iako se od ranije sumnja gde je despot mogao biti sahranjen, tu misteriju razrešile su antropološke i DNK analize, a zajedno sa istorijskim izvorima se zna kako je umro.
Manastir Manasija bila je ktitorska zadužbina i mesto večnog počinka despota Stefana Lazarevića.
Sistematska arheološka iskopavanja u manastiru Manasiji nastavljena su 2005. godine, pod rukovodstvom M. Brmbolića, a u organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Godinu dana kasnije pristupilo se istraživanju manastirske crkve. Tom prilikom otkrivena su i istražena tri groba (grobovi 1, 2 i 3) u kojima je bilo sahranjeno ukupno četiri pokojnika.
Ktitorski grob u manastiru Manasiji
Ktitorski grob, označen kao grob br. 1, otkriven je u naosu, uz južni zid zapadnog traveja. U grobu su pronađeni ostaci sanduka položenog na dva kamena bloka, koji je bio obložen opekama i obzidan u suhozidu. Preko toga bile su postavljene poklopne opeke, a potom sloj zemlje i sige. Primećeni su tragovi nasilnog otvaranja groba. U pitanju je bio pokušaj pljačke eventualnih dragocenosti, o čemu svedoče oštećenja duž severne strane grobne konstrukcije.
Sa pokojnikom nije bilo dragocenosti, a tragovi manjih komada tkanine sa zlatnom i srebrnom srmom nagoveštavaju da je pokojnik bio sahranjen u odori koja je bila bogato ukrašena. Može se pretpostaviti da je grobnica opljačkana 1439. godine, upravo onda kada je i sam manastir Manasija prvi put stradao od Turaka.
S obzirom da su u jugozapadnom delu crkve sahranjivani isključivo ktitori i vladari zemni ostaci pronađeni u ovom grobu mogli su pripadati jedino ktitoru manastira Manasije – despotu Stefanu Lazareviću.
Analize su potvrdile da ostaci pripadaju despotu Stefanu Lazareviću
Antropološke i molekularno-genetičke analize u velikoj meri potvrđuju da su u naosu, uz južni zid zapadnog traveja pronađeni zemni ostaci despota Stefana Lazarevića.
Nakon pregleda ostataka, utvrđeno je da pripadaju muškarcu, starosti 50 godina, koliko je i sam despot imao u trenutku smrti (1377-1427). Antropološku analizu obavila je dr Nataša Miladinović-Radmilović sa Arheološkog instituta.
DNK analize pokazale su prvi stepen srodstva sa ocem knezom Lazarom (99, 93%). Na kostima su pronađene brojne patološke promene i „hirurške“ intervencije koje odgovaraju opisima njegovog biografa i ostalih hroničara toga vremena.
Despot Stefan Lazarević je zaista bio visok za svoje vreme. Na osnovu dužina očuvanih dugih kostiju izračunata je srednja telesna visina od 178 ± 4 cm.
Paleopatološka analiza despotovih ostataka
Daljim pregledom kostiju dr Miladinović-Radmilović otkrila je povredu na desnoj nadlaktnoj kosti. U pitanju je verovatno bila ozbiljnija povreda mekog tkiva praćena upalom ili infekcijom. Rezultate svojih istraživanja objavila je u zborniku radova 600 godina manastira Pavlovac.
“Ova povreda nije morala da nastane u boju (tj. u direktnom sukobu) i ne bi trebalo ovo povezivati sa „okrvavljenom desnicom“, koju pominje Konstantin Filozof kada opisuje bitku kod Angore i Gračaničku bitku, jer je to simbolično rečeno. Vidi se i u nastavku samog teksta: „A ovaj krvavljaše desnicu svoju u osveti krvlju svojih neprijatelja…”, napisala je u radu dr Miladinović-Radmilović.
Sa druge strane, obe butne kosti imaju tragove bolesti i povreda koje su svakako mogle da odgovaraju opisima njegovog biografa i drugih autora. Reč je o tragovima osteomijelitisa na desnom femuru. Na njemu se uočava i pravilan vertikalni rez koji je mogao biti načinjen samo oštrim i preciznim „hirurškim“ nožem. Na osnovu tragova zarastanja povrede može se konstatovati da je ovu intervenciju pokojnik dobro podneo i da je verovatno mogao i lakše da hoda. Na levoj butnoj kosti, pored ovih tragova uočen je i subperiostalni hematom usled povrede.
Makroskopski pregled pripoja mišića na kostima i ligamentima despota Stefana Lazarevića ukazuje na dugotrajno nošenje oklopa, korišćenje oružja, naročito mača i luka i strele, ali i jahanje. Ovakve promene na kostima su sasvim očekivane za despota Stefana, jer se zna da je bio vitez-oklopnik, konjanik i dobar vojskovođa.
Uzrok smrti despota Stefana Lazarevića
Većina autora navodi da je despot umro od srčane kapi, a antropološka analiza skeleta pokazala je da je mogući uzrok smrti bio srčani ili moždani udar. Promene na grudnoj i ključnoj kosti govore u prilog lošeg stanja krvnih sudova – atherosclerosis.
Zemni ostaci despota Stefana su, po završetku antropoloških i molekularno-genetičkih analiza, položeni, kako to tradicija nalaže, u poseban drveni kovčeg – kivot.
Upokojio se u Gospodu 19. jula 1427. godine. Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 500 godina nakon njegove smrti 19.07.1927. godine i slavi ga 01.08. (19.07. po julijanskom kalendaru).
Pogledajte i fotogrametrijski prikaz despotovog groba
Да ли је могуће да су то мошти Стефановог рођеног брата Вука?
И он је јахао, ратовао и први је степен сродства са кнезом Лазаром…
Mogao bi da bude ali je malo verovatno. Vukova glava je odsecena sto bi se prilikom pregleda skeleta lako ustanovilo.
Jedna stvar me samo buni… ako se malo bolje pogleda prva slika, vidi se da je skelet obezglavljen. Ne vidim nigde lobanju uz telo na slici. A poznato je da su Turci odsekli glavu Vuku.