Istraživanja su otkrila gde je sahranjen i kako je umro despot Stefan Lazarević
Arheološka istraživanja u manastiru Manasiji dala su odgovore na to gde je sahranjen despot Stefan Lazarević. Iako se od ranije sumnja gde je despot mogao biti sahranjen, tu misteriju razrešile su antropološke i DNK analize, a zajedno sa istorijskim izvorima se zna kako je umro.
Manastir Manasija bila je ktitorska zadužbina i mesto večnog počinka despota Stefana Lazarevića.
Sistematska arheološka iskopavanja u manastiru Manasiji nastavljena su 2005. godine, pod rukovodstvom M. Brmbolića, a u organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Godinu dana kasnije pristupilo se istraživanju manastirske crkve. Tom prilikom otkrivena su i istražena tri groba (grobovi 1, 2 i 3) u kojima je bilo sahranjeno ukupno četiri pokojnika.
Ktitorski grob u manastiru Manasiji
Ktitorski grob, označen kao grob br. 1, otkriven je u naosu, uz južni zid zapadnog traveja. U grobu su pronađeni ostaci sanduka položenog na dva kamena bloka, koji je bio obložen opekama i obzidan u suhozidu. Preko toga bile su postavljene poklopne opeke, a potom sloj zemlje i sige. Primećeni su tragovi nasilnog otvaranja groba. U pitanju je bio pokušaj pljačke eventualnih dragocenosti, o čemu svedoče oštećenja duž severne strane grobne konstrukcije.
Sa pokojnikom nije bilo dragocenosti, a tragovi manjih komada tkanine sa zlatnom i srebrnom srmom nagoveštavaju da je pokojnik bio sahranjen u odori koja je bila bogato ukrašena. Može se pretpostaviti da je grobnica opljačkana 1439. godine, upravo onda kada je i sam manastir Manasija prvi put stradao od Turaka.
S obzirom da su u jugozapadnom delu crkve sahranjivani isključivo ktitori i vladari zemni ostaci pronađeni u ovom grobu mogli su pripadati jedino ktitoru manastira Manasije – despotu Stefanu Lazareviću.
Analize su potvrdile da ostaci pripadaju despotu
Antropološke i molekularno-genetičke analize u velikoj meri potvrđuju da su u naosu, uz južni zid zapadnog traveja pronađeni zemni ostaci despota Stefana Lazarevića.
Nakon pregleda ostataka, utvrđeno je da pripadaju muškarcu, starosti 50 godina, koliko je i sam despot imao u trenutku smrti (1377-1427). Antropološku analizu obavila je dr Nataša Miladinović-Radmilović sa Arheološkog instituta.
DNK analize pokazale su prvi stepen srodstva sa ocem knezom Lazarom (99, 93%). Na kostima su pronađene brojne patološke promene i „hirurške“ intervencije koje odgovaraju opisima njegovog biografa i ostalih hroničara toga vremena.
Despot Stefan Lazarević je zaista bio visok za svoje vreme. Na osnovu dužina očuvanih dugih kostiju izračunata je srednja telesna visina od 178 ± 4 cm.
Paleopatološka analiza despotovih ostataka
Daljim pregledom kostiju dr Miladinović-Radmilović otkrila je je povredu na desnoj nadlaktnoj kosti. U pitanju je verovatno bila ozbiljnija povreda mekog tkiva praćena upalom ili infekcijom. Rezultate svojih istraživanja objavila je u zborniku radova 600 godina manastira Pavlovac.
“Ova povreda nije morala da nastane u boju (tj. u direktnom sukobu) i ne bi trebalo ovo povezivati sa „okrvavljenom desnicom“ koju pominje Konstantin Filozof kada opisuje bitku kod Angore i Gračaničku bitku, jer je to simbolično rečeno. Vidi se i u nastavku samog teksta: „A ovaj krvavljaše desnicu svoju u osveti krvlju svojih neprijatelja…”, napisala je u radu dr Miladinović-Radmilović.
Sa druge strane, obe butne kosti imaju tragove bolesti i povreda koje su svakako mogle da odgovaraju opisima njegovog biografa i drugih autora. Reč je o tragovima osteomijelitisa na desnom femuru. Na njemu se uočava i pravilan vertikalni rez koji je mogao biti načinjen samo oštrim i preciznim „hirurškim“ nožem. Na osnovu tragova zarastanja povrede može se konstatovati da je ovu intervenciju pokojnik dobro podneo i da je verovatno mogao i lakše da hoda. Na levoj butnoj kosti, pored ovih tragova uočen je i subperiostalni hematom usled povrede..
Makroskopski pregled pripoja mišića na kostima i ligamentima despota Stefana Lazarevića ukazuje na dugotrajno nošenje oklopa, korišćenje oružja, naročito mača i luka i strele, ali i jahanje. Ovakve promene na kostima su sasvim očekivane za despota Stefana, jer se zna da je bio vitez-oklopnik, konjanik i dobar vojskovođa.
Uzrok smrti despota Stefana Lazarevića
Većina autora navodi da je despot umro od srčane kapi, a antropološka analiza skeleta pokazala je da je mogući uzrok smrti bio srčani ili moždani udar. Promene na grudnoj i ključnoj kosti govore u prilog lošeg stanja krvnih sudova – atherosclerosis
Zemni ostaci despota Stefana su, po završetku antropoloških i molekularno-genetičkih analiza, položeni, kako to tradicija nalaže, u poseban drveni kovčeg – kivot.
Upokojio se u Gospodu 19. jula 1427. godine. Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 500 godina nakon njegove smrti 19.07.1927. godine i slavi ga 01.08. (19.07. po julijanskom kalendaru).
Pogledajte i fotogrametrijski prikaz despotovog groba
Да ли је могуће да су то мошти Стефановог рођеног брата Вука?
И он је јахао, ратовао и први је степен сродства са кнезом Лазаром…