Arheolozi su na praistorijskom nalazištu u Španiji pronašli životinjsku kost koja dokazuje da su  ljudi krojili odeću pre 40.000 godina.

Anatomski moderni čovek koji je živeo u Kataloniji u Španiji koristio je staru životinjsku kost kao dasku za pravljenje šavovea na životinjskoj koži. Drevni čovek je kasnije skrojio sebi odeću po meri prilagodivši se paleolitskoj klimi.

Međunarodni tim istraživača je rezultate svojih istraživanja objavio u časopisu Science Advances. Oni su proučavali oznake na životinjskoj kosti kako bi saznali ko ih je napravio.

Potom su eksperimentalno odradili isto. Probili su životinjsku kožu kamenim i koštanim altkama, praveći ista udubljenja. Oni su dokazali da je rani Homo sapiens i pre pojave igle sa ušicama koristio koštano šilo ili slične šiljaste alate za bušenje odeće. Dalje bi se perforiana koža mogla iskrojiti uz pomoć kanapa ili konca biljnog porekla.

Čini se da oznake nisu bile sistem notacije ili dekoracije. S obzirom na to da se neke rupe teško vide i da fragment kosti nije drugačije oblikovan. Arheolog Luk Dojon sa Univerziteta u Bordou u Francuskoj mislio je da je koža mogla ostaviti tragove. Ali tek kada je posetio obućarsku radnju i video jedan od alata zanatlije, hipoteza se učvrstila.

„Imamo nekoliko šila ili šiljastih kamenih oruđa tu i tamo, ali smo u suštini još uvek u mraku u vezi sa tehnikama izrade odeće“, rekao je Luk. „Sada po prvi put dokumentujemo tehniku koju do danas koriste tradicionalna društva i obućari.”

• Čovek nosi krzno medveda već 300.000 godina

Najstarije poznate igle za krojenje odeće dokumentovane su pre 25.000 godina u ovoj oblasti. I nije reč o iglama sa ušicama kroz koje se može provući konac. Zato su ovi ljudi, naši preci, bušili rupe i ručno provlačili konac ili kanap.

Autori su u radu zaključili “Ovo ukazuje da su lovci-sakupljači iz orinjasijena imali i koristili tehnologiju za proizvodnju odeće po meri čak i ako njihov tehnički sistem nije uključivao proizvodnju igala sa ušicama. Skrojena odeća je svakako bila ključna za prilagođavanje klimatskoj varijabilnosti milenijumskih razmera koja je karakteristična za evropski rani gornji paleolit.”