Neverovatno otkriće dogodilo se u Viminacijumu kada je bager naišao na brod na dubini od 8 metara. Arheolozi su odmah odreagovali i došli na lice mesta kako bi spasili ostatke.

Da se podsetimo da su samo pre par godina arheolozi iz Viminacijuma došli do otkrića sličnih olupina brodova na 2 km od novog otkrića. Očigledno je da je ovde reč o nekadašnjem rukavcu Dunava koji je intezivno korišćen kroz različite periode istorije.

Velike i moćne mašine Elektro privrede Srbije iskopavaju slojeve jalovine ne bi li došle do slojeva neprocenjivog uglja na poznatom površinskom kopu uglja Drmno kod Kostolca. Na ovom mestu, na udaljenosti 3 km severoistočno nalazi se antički Viminacijum.

Tokom radova, na dubini od 8 m, radnici površinskog kopa uočili su veću količinu drveta i odmah su obavestili arheologe sa Arheološkog Instituta koji rade u Arheološkom parku Viminacijum.

Iako je tog dana bilo 38 stepeni, ovo otkriće vrelog dana nije sprečilo uzbuđene arheologe da se jako brzo pojave na lokaciji ne bi li otkrili šta je pronađeno. Mada, ubrzo su pretpostavili da se „najverovatnije radi o ostacima drevnog nasukanog broda”.

Nakon što su arheolozi obavili sve neophodne pripremne radove, već sledećeg jutra su započeta zaštitna arheološka iskopavanja.

Dobro očuvani ostaci broda

Jako je interesantno da se brod nalazio u mulju koji ga je prirodno konzervirao. Zato su arheološka iskopavanja morala biti brza da ne bi drvena struktura broda počela da propada usled spoljašnjih uticaja.

• Stanovnici Viminacijuma su patili od crevnih parazita

Sledećeg dana arheolozi su uklonili slojeve peska i mulja, kojim je brod bio zatrpan. Brod je verovatno potonuo na dno reke. Buduća istraživanja daće odgovore na pitanje kako i zašto su brodovi ovde završili.

“Drvene daske i grede bile su i dalje vlažne, kao i pesak iznad broda. Na taj način se i brod tako dobro očuvao, uprkos proteklim vekovima. Ipak, veliku opasnost predstavljalo je jako sunce koje je pretilo da prebrzo isuši brod. Stoga su članovi konzervatorske ekipe osvežavali sve vreme vodom drvene daske. Radilo se intenzivno, pošto se lokacija nalazi na pravcu rada velikih mašina, a da se ne ugrozi funkcionisanje sistema kopa”, rekli su arheolozi sa Arheološkog instituta za portal.

Arheolozi su brzo i efikasno radili i nakon dva dana ostaci dobro očuvane olupine broda su iskopane u celosti. I naravno, do detalja dokumentovani.

Potvrđeno je da je brod očuvan u dužini od 13 m, a da je njegova širina iznosila 3,5 m. Sačuvala se krma sa središnjim delom broda, dok je pramac oštećen radom bagera. Stoga se može pretpostaviti da je brod bio dugačak i preko 20 m. Imao je ravno dno i bočne strane, koje su očuvane samo delimično.

Prema arheolozima najverovatnije je da se radi o ostacima barže kojom je teret prenošen Dunavom.

„Verovatno je barža vučena sa obale ili je pokretana veslima, a u pogodnim situacijama brod je mogao koristiti i vetar za kretanje, uz upotrebu pomoćnog jedra“, objasnili su iz Arheološkog instituta.

Buduće analize daće odgovore

Ostaci pronađenog broda jako su slični ostacima broda, monoksila i čamca iz perioda od 1. veka pre nove ere pa sve do 17. veka nove ere. Naime, oni su nađeni 2020. godine, na samo 2 km udaljenosti od novog otkrića.

Sva ova drevna plovila otkrivena su na prostoru rukavca Dunava, tzv. Dunavca, koji je u prošlosti više puta meandrirao i menjao svoj tok.

Svakako, bez detaljnih analiza (poput analize C14, dendrohronologije, paleoklimatologije) i uključivanja institucija i naučnika iz drugih oblasti, ne može sa sigurnošću utvrditi iz kog perioda potiče novootkriveni brod. Problem je taj da su se slične barže koristile tokom dugog perioda istorije.

Ostaci broda su trenutno zaštićeni od propadanja. Takođe, u toku su pripreme za njegovo premeštanje, konzervaciju i prezentaciju u budući Muzej drevnih brodova, a koji se gradi u sklopu Arheološkog parka Viminacijum.