Arheološka nalazišta nisu poligon za amatersko „traganje blaga“, već zaštićeno kulturno dobro čije istraživanje mogu da sprovode isključivo stručne institucije uz odobrenje države.

Konkretan slučaj: kazna za nelegalno kopanje

Jedan muškarac iz Srbije nedavno je osuđen jer je neovlašćeno istraživao arheološko nalazište pomoću metal-detektora. On je to objavio u javnoj fejsbuk grupi “Tragači riznica na Balkanu”. Sud mu je odredio uslovnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koja neće biti izvršena ako u naredne dve godine ne počini novo krivično delo. Osim toga, izrečena mu je novčana kazna od 50.000 dinara, sa jasnim upozorenjem da će se kazna zameniti zatvorom ukoliko ne bude plaćena na vreme.

• Nelegalna iskopavanja i trgovina arheološkim artefaktima u Srbiji
• Lovci na blago opljačkali najveću švedsku humku

Sudu nije promaklo da mu oduzme i svu opremu i predmete pronađene tokom nelegalnog kopanja. Oduzeti su metal-detektor marke „Golden Mask Fighters“, vojni ašov, fragment turske keramike, olovne kuglice, glava gepidske fibule, delovi konjske opreme, jezičak pojasne garniture, bronzani ukrasi, kao i srebrni ugarski novčić.

Ovaj slučaj jasno pokazuje da ne postoji „bezopasno kopanje“ niti amatersko istraživanje koje bi bilo u skladu sa zakonom.

Šta kaže zakon za arheološka istraživanja?

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije (član 353a), za neovlašćeno arheološko iskopavanje predviđena je kazna zatvora do tri godine i novčana kazna. Ako je delo izvršeno na arheološkom nalazištu ili drugom nepokretnom kulturnom dobru, ili ako je prilikom kopanja korišćen metal-detektor, kazna je još stroža: od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna.

Zakon o kulturnim dobrima (član 112) dodatno propisuje da arheološka istraživanja mogu sprovoditi samo naučne ustanove i ustanove zaštite (muzeji, zavodi, određeni fakulteti i instituti), uz prethodno odobrenje Ministarstva kulture. Fizička lica, udruženja građana i amateri nemaju pravo da samostalno istražuju, niti da koriste metal-detektore za „istraživanja“, jer ne postoje „dozvoljena mesta“ gde bi zaljubljenici u arheologiju smeli da kopaju.

„Korišćenje metal-detektora (svih vrsta) radi otkrivanja i prikupljanja metalnih predmeta iz prošlih vremena, naročito ako se pritom koristi bilo kakav alat za iskopavanje zemlje do bilo koje dubine, krivično je delo vršenja neovlašćenih istraživanja“, ističe dr Adam Crnobrnja u svom priručniku Kako sačuvati arheološko nasleđe. (link)

Komentari iz fejsbuk grupe: neznanje kao saveznik

Uprkos jasnim zakonskim odredbama, na društvenim mrežama i u grupama poput one pod nazivom „Tragači riznica na Balkanu“, vidi se rašireno nepoznavanje zakona.

„…voleo bih nekako da ‘preskeniram’ dvorište da vidim ima li tu nešto, ali iskreno, totalni sam laik… P.S.: ne znam da li je to uopšte legalno tako nešto raditi i da li mogu da si napravim više štete nego koristi gledano sa pravne strane“, piše jedan član grupe.

Neki članovi otvoreno priznaju da nisu sigurni da li je ono što rade uopšte legalno, dok drugi olako odbacuju mogućnost da se radi o arheološkom lokalitetu, smatrajući da je reč tek o „običnoj njivi“.

„Mitrovica naravno, pa mora da si bio na arheološkom lokalitetu.“ (piše drugi član)
„Nije lokalitet nego obična njiva.“ (piše osoba koja je osuđena)

Problem je u tome što i „obična njiva“ može biti registrovani arheološki lokalitet ili lokalitet pod prethodnom zaštitom. Upravo zato zakon predviđa da nijedno fizičko lice ne sme samostalno da istražuje niti da kopa, bez obzira da li se radi o dvorištu, oranici ili građevinskoj parceli.

Komentari jasno pokazuju da je neznanje najčešći saveznik nelegalnog kopanja. Ljudi često nisu svesni da „traganje za blagom“ nije avantura niti hobi i da svojim postupcima uništavaju arheološko nasleđe koje pripada svima nama, a pritom rizikuju da završe pred sudom.

Preuzimanje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora sa linkom do teksta.