Pre dve decenije, tokom iskopavanja na Hisaru u Leskovcu, otkriven je zagonetan predmet koji je privukao posebnu pažnju istraživača – Turovićeva igla. Ovaj artefakt je neko vreme smatran najranijim dokazom prerade gvožđa na Balkanu, ali danas se njegova autentičnost i datovanje dovode u pitanje.

Višedecenijska arheološka istraživanja na lokalitetu Hisar, značajnom višeslojnom nalazištu koje je bilo naseljeno od bronzanog doba do 19. veka, donela su brojne nalaze, ali i izazvala kontroverze u tumačenju stratigrafije. Ipak, jedan predmet posebno je privukao pažnju – Turovićeva igla, koja se do nedavno smatrala najstarijim dokazom metalurgije gvožđa na Balkanu.

Analiza dr Kapurana

Međutim, rad dr Aleksandra Kapurana iz 2018. godine, objavljen u časopisu Starinar, dovodi u pitanje autentičnost konteksta ovog nalaza, kao i njegovo datovanje. Kapuran smatra da igla potiče iz osmanskog perioda, a ne iz bronzanog doba.

• Egiptolozi negiraju „otkriće“ podzemnog grada ispod piramida u Gizi
• “Najstarija” piramida na svetu u Indoneziji ipak nije toliko stara, a nije ni piramida

U svom radu, dr Kapuran ukazuje na ozbiljne greške u dosadašnjim interpretacijama slojeva starijeg gvozdenog doba (Ha A2–B2), posebno u Sektoru I, koje su posledica erozionih procesa, bombardovanja iz Drugog svetskog rata i nedovoljnog poznavanja praistorijske metalurgije. On posebno naglašava da su mnoge prethodne pretpostavke o stratigrafiji zasnovane na netačnim podacima.

Šta je Turovićeva igla?

Turovićeva igla pronađena je 1999. godine tokom iskopavanja na Hisaru, a ime je dobila po volonteru Šćepanu Turoviću koji je, navodno, pronašao predmet u sondi 1/99 i odneo ga u Narodni muzej u Leskovcu.

Igla je dugačka 64 cm, a isprva je smatrano da dolazi iz sloja koji datira iz 14. veka pre nove ere, što je smatrano dokazom rane metalurgije gvožđa. Međutim, detaljnija analiza konteksta i samog predmeta dovela je do ozbiljnih sumnji.

Problem datovanja Turovićeve igle

Prema tvrdnjama M. Stojića iz 2002. godine, igla je pronađena u dnu profila sonde 1/99. Ipak, u kasnijim radovima, igla je datovana u 13. ili 14. vek pre nove ere, a zatim u 14. vek pre nove ere. Dr Kapuran ukazuje na nelogičnosti u vezi s ovim otkrićem, ističući da je iglu pronašao volonter, a ne stručni tim, nakon što su iskopavanja već bila završena.

Takođe, nema tehničke dokumentacije o mestu nalaza, niti precizne stratigrafske veze s drugim materijalom. Analize šljake i fizičko-hemijske obrade materijala nisu dovoljno temeljne da potvrde metaluršku aktivnost iz tog perioda.

Derviška igla, a ne praistorijska?

Jedna od najzanimljivijih hipoteza koju Kapuran iznosi jeste da Turovićeva igla uopšte ne potiče iz praistorije, već da je možda reč o tzv. derviškoj igli iz osmanskog perioda na Balkanu. Sličnost u dužini, materijalu i načinu kovanja ide u prilog ovoj pretpostavci.

Tehnika kovanja kojom se uklanja gotovo sav kiseonik, čime se sprečava korozija i smanjuje rizik od trovanja krvi, često je korišćena u derviškim redovima, koji su se u transu probadali tim iglama. Sličan artefakt pronađen je i u Pazarištu, severnom predgrađu osmanskog utvrđenog Svrljig-grada.

Zašto je preispitivanje važno?

Turovićeva igla bila je mnogo više od običnog arheološkog nalaza. Smatrana je svedočanstvom o ranoj metalurgiji gvožđa na teritoriji današnje Srbije, što bi pomerilo granice našeg razumevanja tehnološkog razvoja. Međutim, sve veći broj indicija sugeriše da je reč o modernijem predmetu umetnutom u stariji kontekst, bilo svesno ili nesvesno.

Ovaj slučaj nas podseća na važnost kritičkog pristupa arheološkim predmetima, naročito onima kojima nedostaje jasan kontekst i dokumentacija. Nažalost, divlji kopači često uništavaju kontekst, što nam uskraćuje mogućnost da dođemo do tačnih podataka o prošlim kulturama.

Iako ne pripada nekom ratniku iz bronzanog doba, Turovićeva igla i dalje ostaje fascinantna arheološka zagonetka – možda svedočanstvo o dervišima iz osmanskog perioda, a ne o praistorijskim metalurzima.