Pre dve decenije, tokom iskopavanja na Hisaru u Leskovcu, otkriven je zagonetan predmet koji je privukao posebnu pažnju istraživača – Turovićeva igla. Ovaj artefakt je neko vreme smatran najranijim dokazom prerade gvožđa na Balkanu, ali danas se njegova autentičnost i datovanje dovode u pitanje.

Višedecenijska arheološka istraživanja na lokalitetu Hisar, značajnom višeslojnom nalazištu koje je bilo naseljeno od bronzanog doba do 19. veka, donela su brojne nalaze, ali i izazvala kontroverze u tumačenju stratigrafije. Ipak, jedan predmet posebno je privukao pažnju – Turovićeva igla, koja se do nedavno smatrala najstarijim dokazom metalurgije gvožđa na Balkanu.

Analiza dr Kapurana

Međutim, rad dr Aleksandra Kapurana iz 2018. godine, objavljen u časopisu Starinar, dovodi u pitanje autentičnost konteksta ovog nalaza, kao i njegovo datovanje. Dr Kapuran smatra da igla potiče iz osmanskog perioda, a ne iz bronzanog doba.

• Egiptolozi negiraju „otkriće“ podzemnog grada ispod piramida u Gizi
• “Najstarija” piramida na svetu u Indoneziji ipak nije toliko stara, a nije ni piramida

U svom radu, dr Kapuran ukazuje na ozbiljne greške u dosadašnjim interpretacijama slojeva starijeg gvozdenog doba (Ha A2–B2), posebno u Sektoru I, koje su posledica erozionih procesa, bombardovanja iz Drugog svetskog rata i nedovoljnog poznavanja praistorijske metalurgije. On posebno naglašava da su mnoge prethodne pretpostavke o stratigrafiji zasnovane na netačnim podacima.

Šta je Turovićeva igla?

Turovićeva igla pronađena je 1999. godine tokom iskopavanja na Hisaru. Ime je dobila po volonteru Šćepanu Turoviću koji je, navodno, pronašao predmet u sondi 1/99 i odneo ga u Narodni muzej u Leskovcu.

Igla je dugačka 64 cm, a isprva je smatrano da dolazi iz sloja koji datira iz 14. veka pre nove ere, što je smatrano dokazom rane metalurgije gvožđa. Međutim, detaljnija analiza konteksta i samog predmeta dovela je do ozbiljnih sumnji.

Problem datovanja Turovićeve igle

Prema tvrdnjama arheologa Milorada Stojića iz 2002. godine, igla je pronađena u dnu profila sonde 1/99. Ipak, u kasnijim radovima, igla je datovana u 13. ili 14. vek pre nove ere, a zatim u 14. vek pre nove ere. Dr Kapuran ukazuje na nelogičnosti u vezi s ovim otkrićem, ističući da je iglu pronašao volonter, a ne stručni tim, nakon što su iskopavanja već bila završena.

Takođe, nema tehničke dokumentacije o mestu nalaza, niti precizne stratigrafske veze s drugim materijalom. Analize šljake i fizičko-hemijske obrade materijala nisu dovoljno temeljne da potvrde metaluršku aktivnost iz tog perioda.

Derviška igla, a ne praistorijska?

Jedna od najzanimljivijih hipoteza koju dr Kapuran iznosi jeste da Turovićeva igla uopšte ne potiče iz praistorije, već da je možda reč o tzv. derviškoj igli iz osmanskog perioda na Balkanu. Sličnost u dužini, materijalu i načinu kovanja ide u prilog ovoj pretpostavci.

Tehnika kovanja kojom se uklanja gotovo sav kiseonik, čime se sprečava korozija i smanjuje rizik od trovanja krvi, često je korišćena u derviškim redovima, koji su se u transu probadali tim iglama. Sličan artefakt pronađen je i u Pazarištu, severnom predgrađu osmanskog utvrđenog Svrljig-grada.

Zašto je preispitivanje važno?

Turovićeva igla bila je mnogo više od običnog arheološkog nalaza. Smatrana je svedočanstvom o ranoj metalurgiji gvožđa na teritoriji današnje Srbije, što bi pomerilo granice našeg razumevanja tehnološkog razvoja. Međutim, sve veći broj indicija sugeriše da je reč o modernijem predmetu umetnutom u stariji kontekst, bilo svesno ili nesvesno.

Ovaj slučaj nas podseća na važnost kritičkog pristupa arheološkim predmetima, naročito onima kojima nedostaje jasan kontekst i dokumentacija. Nažalost, divlji kopači često uništavaju kontekst, što nam uskraćuje mogućnost da dođemo do tačnih podataka o prošlim kulturama.

Iako ne pripada nekom ratniku iz bronzanog doba, Turovićeva igla i dalje ostaje fascinantna arheološka zagonetka – možda svedočanstvo o dervišima iz osmanskog perioda, a ne o praistorijskim metalurzima.