Najveća grobna humka u Švedskoj, Anundshög, našla se na meti nepoznatih pljačkaša koji su iza sebe ostavili više od 60 nelegalno iskopanih jama. Ovaj čin vandalizma šokirao je lokalnu zajednicu i stručnjake, a policija je već započela istragu.

Nešto što je građeno pre više od hiljadu godina, uništeno je za tren.

Prema izveštaju švedskog javnog servisa SVT, do sada nije poznato koji su tačno artefakti odneti sa lokaliteta, ali lokalne vlasti i muzejski stručnjaci izrazili su duboku zabrinutost zbog skrnavljenja jednog od najznačajnijih spomenika iz vikinškog doba.

Anundshög, smešten nedaleko od grada Vesterosa u centralnoj Švedskoj, smatra se najvećom grobnom humkom u zemlji. Izgrađena između 5. i 11. veka nove ere, humka ima prečnik od 60 metara i visinu od oko 9 metara. Sastoji se od pogrebne komore postavljene na glinenu osnovu, prekrivene kamenjem, zemljom i travom. Njena monumentalnost ukazuje na to da je u njenoj izgradnji učestvovao veliki broj ljudi.

Centar moći iz gvozdenog doba

Okolina Anundshöga bogata je praistorijskim ostacima koji potvrđuju da je ovo područje tokom gvozdenog doba bilo značajan centar moći – možda čak i kraljevske. U njegovoj neposrednoj blizini nalazi se još 11 manjih humki, deset kružnih kamenih struktura i pet kamenih spomenika u obliku broda.

• Arheolozi na teritoriji opštine Crna Trava evidentirali 62 lokaliteta, ali i tragove divljih kopača
• Sistematsko uništavanje: ilegalna iskopavanja arheoloških nalazišta u Bosni i Hercegovini
• Uništeni stećci zbog izgradnje magistralnog puta Foča-Trebinje?

Posetioci lokaliteta otkrili su 6. maja tragove brojnih jama iskopanih bez ikakve dozvole, a do sada je zabeleženo čak 60 mesta nelegalnog iskopavanja. „Veoma je neuobičajeno da se ovakva pljačka desi na jednom od najvažnijih švedskih nalazišta iz vikinškog doba“, izjavila je Nina Eklef, direktorka muzeja u Vesterosu, za SVT. „Nemoguće je opisati osećaj kada neko za samo nekoliko trenutaka uništi nešto što je ovde opstajalo hiljadama godina.“

Česte pljačke nalazišta

Nažalost, pljačkanje arheoloških nalazišta nije nova pojava. U vikinško doba to je bila relativno česta praksa, a čak i danas ovakvi incidenti nisu retkost. Jedan od poznatijih slučajeva desio se u Engleskoj, gde su dvojica lovaca na blago pomoću detektora metala nelegalno iskopala i pokušala da prodaju dragoceno vikinško blago iz Herefordšira. Iako su osuđeni i zatvoreni, veći deo tog blaga još uvek nije pronađen.

Međutim, napad na Anundshög duboko je pogodio Šveđane, a incident je osudio i državni vrh. „Ovo nije samo krađa, to je čin krajnjeg nepoštovanja i vandalizma nad našim zajedničkim kulturnim nasleđem“, izjavila je švedska ministarka kulture, Parisa Liljestrand.

Prema švedskom Zakonu o kulturnoj baštini, skrnavljenje arheološkog lokaliteta predstavlja krivično delo. Lice koje se proglasi krivim za oštećenje, nelegalno iskopavanje ili uklanjanje predmeta sa zaštićenog lokaliteta može biti kažnjeno novčanom kaznom ili zatvorom u trajanju do četiri godine.