Na velikom neolitskom naselju Vráble arheolozi su otkrili više od 120 bačenih skeleta, a većini su nedostajale lobanje. Zašto su ljudi pre 7.000 godina uklanjali glave i šta su istraživači dosad otkrili?

Istraživanja lokaliteta Vráble u Slovačkoj, koji datuje iz vremena kulture linearno-trakaste keramike (LBK 5250-4950. g.pne), otkrila su složeni sistem naselja, obrambene strukture i, najpotresnije – masovnu grobnicu u kojoj su više od 120 pokojnika sahranjena bez glava.

• Nasilje je bilo široko rasprostranjeno pre 8.000 godina
• Misterija grupne grobnice u Vinči: Mesto neolitskog zločina?

Ovo otkriće, koje menja način na koji razumemo kasni rani neolit, dolazi od međunarodnog tima Vráble Neolithic Project, kojim rukovode arheolozi dr Martin Furholt, dr Nils Müller-Scheeßel i bioarheološkinja dr Katharina Fuchs sa Univerziteta u Kilu (Nemačka). Njihova istraživanja pokazuju da su neolitiske zajednice bile daleko složenije i ponekad nasilnije, nego što smo mislili.

Od istraživanja naselja do otkrića bezglavih skeleta

„Projekat je započeo 2012. godine“, objašnjava dr Martin Furholt za “Sve o arheologiji”, „kada smo želeli da razumemo kako je jedno od najvećih ranoneolitskih naselja u centralnoj Evropi funkcionisalo. Da li je predstavljalo koherentnu zajednicu, neku vrstu sela sa zajedničkim vrednostima, ili samo skup nezavisnih domaćinstava.“

Rezultati su pokazali kontrast: kućna gazdinstva su bila samostalna, ali su među njima postojale društvene razlike, pa i tenzije. Dokaz za to je i velika fortifikacija duga 1,4 kilometar, koja je okruživala samo jedan deo naselja, kao da su se stanovnici ograđivali jedni od drugih.

“Metodološki je zanimljivo da je lokalitet otkriven u okviru velikog geomagnetnog snimanja sprovedenog 2008–2012. godine. Sa pokrivenih 150 hektara, u to vreme je moguće bio jedan od najvećih takvih snimanja na svetu. Iako je snimanje bilo usmereno na veći obližnji lokalitet iz bronzanog doba, otkrilo je ne samo neolitiske kuće već i rimske kampove i tragove drugih perioda”, kaže dr Müller-Scheeßel.

Tek kada su 2017. godine arheolozi počeli da kopaju duž tih odbrambenih rovova, pojavili su se skeleti. Onda su jasniju sliku imali 2022. godine. Tada je otkrivena masovna grobnica sa više desetina obezglavljenih skeleta u spoljnom rovu, što je predstavljalo otkriće bez presedana u neolitu srednje Evrope.

Misterija lobanja

Do sada je identifikovano najmanje 120 pokojnika, a broj bi mogao biti i znatno veći jer su mnogi skeleti još u fazi obrade. “Samo desetoro ljudi bilo je sahranjeno u „standardnim“ grobovima, dok su ostali položeni ili bačeni u rovove koji su okruživali naselje”, kaže dr Müller-Scheeßel.

Položaji tela variraju: neki leže na leđima, drugi na stomaku, neki su u zgrčenom položaju, a mnoga su isprepletana. “Uočeni položaji skeleta u rovu ukazuju da su leševi pokojnika verovatnije bacani ili kotrljani u rov, pre nego da su pažljivo polagani. Biće interesantno istražiti scenarije kako je to zapravo moglo da se desi”, kaže dr Katharina Fuchs.

Ali najveća enigma su glave, odnosno lobanje, gde su one? U većini slučajeva, lobanje potpuno nedostaju. “Najzanimljivije pitanje! Do sada su pronađeni samo neki fragmenti lobanje duž rova i jedan fragment u kontekstu kuće, što je, s obzirom na broj bezglavih skeleta, gotovo zanemarljivo”, priča dr Katharina Fuchs

“Možda su glave odnete, možda položene negde drugde u simboličnom gestu“, nagađa dr Müller-Scheeßel. „Zasad jednostavno ne znamo gde su.”

Kada se u arheologiji pronađe telo bez glave, prvo pitanje je da li je reč o nasilnoj dekapitaciji? Prema dr Fuchs, preliminarne analize ne govore u prilog egzekuciji. „Rezovi na vratnim pršljenovima ukazuju na vešt i pažljiv čin odvajanja glave, verovatno izveden ubrzo nakon smrti, dok je telo još imalo meka tkiva.“

Ko je bačen u rovu?

Preliminarna osteološka naliza pokazuje da su u oba pola i deca bili sahranjeni ovde. “Iako izgleda da je bilo više odraslih nego dece i adolescenata”, kaže dr Fuchs. Još jedno iznenađenje dolazi iz jedne od grobnica unutar rova gde je pronađen ženski skelet sa fetalnim ostacima u karlici.

„Ta žena je verovatno umrla tokom porođaja“, objašnjava dr Fuchs. „Iako je njen skelet bio kompletan, imala je ozbiljna oštećenja kičme i tragove smrtonosne traume na lobanji.“ Takvi slučajevi otvaraju pitanje: da li su u grobnici sahranjivani isključivo ljudi pogođeni bolešću, nesrećom ili nasiljem i da li ih je zajednica tretirala drugačije?

Analize drevne DNK i analize na parazite

Tim trenutno sprovodi analize drevne DNK sa saradnikom Ben Krause-Kyora. Međutim, glavni izvor genetičkog materijala su obično kosti lobanje, kojih u ovoj grobnici gotovo da nema. „To nam znatno otežava istraživanje“, kaže dr Fuchs. „Ali radimo i uzorkovanje tla iz karličnog i abdominalnog dela skeleta, kako bismo otkrili eventualne parazite i patogene.“

Takvi podaci mogli bi pokazati da li je zajednica pogođena epidemijom, što je jedna od mogućih hipoteza. Druga, jednako verovatna, jeste nasilni sukob, bilo unutar zajednice, bilo sa spoljnim grupama. Takođe, arheolozi ne znaju da li su pokojnici stanovnici naselja ili su doneti sa druge lokacije.

„Još ne možemo reći da li je reč o žrtvama nasilja ili o obredu uklanjanja glava,“ kaže dr Furholt. „Ali jasno je da se u tom trenutku, oko 5000. godine pre nove ere, u neolitu nešto fundamentalno menjalo.“

Značajne društvene promene u neolitu

Kultura linearno-trakaste keramike (LBK), koja je obeležila širenje prvih zemljoradnika po srednjoj Evropi, počinje da nestaje upravo u to vreme. U mnogim regionima Evrope pojavljuju se fortifikacije, kolektivne sahrane, tragovi nasilja i napuštanja naselja.

“Zaista, postoje i drugi lokaliteti gde su tela ili delovi tela odloženi u odbrambenim rovovima koji okružuju kasna LBK naselja”, kaže Furholt. Ipak, ne mora sve da se tumači kao rat. „Možda su to bile i ritualne prakse, pokušaji zajednice da se izbori sa promenama – klimatskim, ekonomskim, ideološkim”, dodaje on. „Kasni LBK je vreme dubokih društvenih transformacija. Društvo koje je vekovima postojalo počelo je da se menja iznutra.“

Jedna od najvećih zagonetki evropskog neolita

Masovna grobnica iz Vráblea danas je jedno od najintrigantnijih arheoloških otkrića poslednje decenije. Način na koji su tela položena, izostanak glava, moguće ritualne radnje i društveni kontekst, sve to čini da slučaj Vráble otvara više pitanja nego što daje odgovora. „Najbitnije pitanje ostaje isto“, kaže Fuchs: „Zašto su glave uklonjene? Šta je to značilo ljudima koji su to uradili?“

Iako nauka još nema konačan odgovor, jedno je sigurno – neolitsko naselje Vráble pruža redak pogled u trenutak duboke promene i možda krize u ranim evropskim zajednicama. A negde, možda još u neotkrivenom delu rova, i dalje čekaju lobanje koje bi mogle razrešiti misteriju staru 7.000 godina.

Ako želite da budete dodatno u toku, zapratite njihov projekat na instagramu: Vráble Neolithic Bodies