Proučavanjem skeletnih ostataka ljudi koji su živeli pre oko 4.000 godina, naučnici su otkrili dokaze za masakr i kanibalizam.

Arheolozi su analizirali više od 3.000 ljudskih kostiju i fragmenata kostiju sa lokaliteta iz ranog bronzanog doba Čarterhaus Voren u Engleskoj. Oni su zaključili da je 37 ljudi masakrirano, iskasapljeno i verovatno delimično pojedeno od strane neprijatelja kao sredstvo da ih dehumanizuju. Njihove sahrane datiraju se između oko 2500. i 1500. godine pre nove ere.

Retki dokazi za nasilje u Britaniji

U Britaniji se retko pronalaze dokazi za nasilje iz pomenutog perioda.

• Ekstremno nasilje u drevnoj Atakami
• Arheolozi su pronašli dokaz za najstariju bitku koja se dogodila u Evropi
• Najveći lov na glave zabeležen u Kini

„Zapravo nalazimo više dokaza za povrede skeleta koji datiraju iz neolita u Britaniji nego iz ranog bronzanog doba, tako da se Čarterhaus Voren ističe kao nešto veoma neobično“, navodi glavni autor istraživanja, profesor Rik Šulting sa Univerziteta u Oksfordu. „To daje znatno mračniju sliku tog perioda nego što su mnogi očekivali.“

Tokom arheoloških iskopavanja 1970-ih godina otkrivena je jama, duboka 15 metara sa 37 osoba. U njima su bili i muškarci, žene i deca, koji su verovatno činili zajednicu.

Analiza kostiju i dokazi za nasilje

Sam način pohranjivanja pokojnika ukazuje na nasilnu smrt. Na lobanjama pojedinih pokojnika uočene su nasilne povrede, nastale tupim predmetom. Da bi otkrili praistorijsku misteriju šta se dogodilo ovim ljudima, istraživači iz nekoliko evropskih institucija analizirali su kosti. Njihovi rezultati objavljeni su u časopisu Antiquity.

Gledajući pažljivo fragmentovane ljudske kosti, istraživački tim je utvrdio da je najmanje 30% lobanja bilo slomljeno u vreme smrti. To implicira da su mnogi, ili možda svi, ljudi pretrpeli nasilnu smrt. Ono što se dogodilo nakon smrti bilo je još strašnije.

Pored toga, istraživači su otkrili da je otprilike 20% kostiju imalo tragove posekotina, od kojih je većina napravljena kamenim alatima. Lokacije posekotina otkrile su vrste nasilnih radnji kojima su ovi ljudi bili podvrgnuti. Posekotine na prednjoj kosti jedne lobanje ukazuju na skalpiranje, tragovi posekotina na donjoj vilici druge osobe ukazuju na uklanjanje jezika, a posekotine na rebrima mogu biti od vađenja utrobe. Najmanje šest osoba imalo je posekotine na svom drugom vratnom pršljeniku, što je značilo da su obezglavljeni.

Praistorijski kanibalizam

Nekoliko malih kostiju šaka i stopala imalo je prelome koji su bili u skladu sa ljudskim žvakanjem. Ali zašto bi ljudi u Britaniji iz ranog bronzanog doba jeli mrtve? Da li su njihovi neprijatelji sve ovo uradili? Da li su ubijeni zbog hrane? Ovo je malo verovatno. Bilo je u izobilju pronađenih goveđih kostiju pomešanih sa ljudskim, što navodi da su ovi ljudi imali dosta hrane bez potrebe da pribegnu kanibalizmu.

Kako navode autori rada „ kanibalizam je možda bio način da se “drugi” pokojnici dehumanizuju  na ovaj način“. Odnosno, da su ih neprijatelji upoređivali sa životinjama, mešajući njihove kosti sa životinjskim ostacima.

Šta je dovelo do ovog sukoba, verovatno nećemo nikada saznati. Zanimljivo je to da su pronađeni dokazi o infekciji kugom u zubima dvoje dece. Možda je ova bolest mogla da dovede do tenzija i osećaja straha.

„Čarterhaus Voren je jedno od onih retkih arheoloških nalazišta koje dovodi u pitanje način na koji razmišljamo o prošlosti“, zaključuje profesor Šulting. „To je oštar podsetnik da bi ljudi u praistoriji mogli da se uporede sa nedavnim zločinima i osvetljava mračnu stranu ljudskog ponašanja. To što je malo verovatno da je to bio jednokratan događaj čini još važnijim da se priča ispriča. “