Međunarodni tim arheologa pronašao je sedlo za jahanje u grobu žene. Ovo je verovatno najstarije sedlo pronađeno na arheološkom lokalitetu.

U svom radu objavljenom u časopisu Archaeological Research in Asia, grupa istraživača opisala je gde je pronađeno drevno sedlo, u kakvom je stanju i kako je izrađeno.

Pripitomljavanje konja prvi put dogodilo pre otprilike 6.000 godina. U početku su pripitomljene životinje korišćene u ishrani, zbog mleka i mesa. Smatra se da je bilo neophodno da prođe 1.000 godina da bi se jahanje razvilo. Logika nalaže da je jahačima ubrzo nakon toga bilo potrebno da ublaže jahanje. Jahači su mogli da jašu duže i da istražuju dalj oblasti i da komuniciraju sa ljudima na velikim udaljenostima.

Otkriće sedla

Pojava sedla je značajno poboljšala jahanje, što je dovelo do revolucionarnog uticaja na ratovanje i omogućilo brzo putovanje na velike udaljenosti širom Evroazije.

Sedlo je pronađeno u grobu gde je bila sahranjena odrasla žena u zgrčenom položaju. Njena grobnica otkrivena je u severozapadnoj Kini u Tarimskom basenu, poznatom po otkrićima mumija. Žena je bila sahranjena sa kožnim kaputom, kožnim čizmama, keramičkom čašom, pletenom vunenom trakom, ostacima vunene tkanine i kožnim sedlom koje joj je stavljeno na zadnjicu.

Sedlo za jahanje je bilo u iznenađujuće dobrom stanju, zahvaljujući sušnoj klimi kineske pustinje.

Prema rezultatima istraživanja, sedlo je formirano od dva jastučića ovalnog oblika od kravlje kože i ispunjeno je mešavinom jelenske i kamilje dlake. Gornja strana sedla je sastavljena od pet komada kože ušivenih finim šavovima pomoću tetivnog konca koji formira sedište i prednje oslonce.

U grobu nije bilo uzengija. Zato se pretpostavlja da je svrha jahanja konja bila pomoć u čuvanju životinja.

Najstarije sedlo za jahanje

Starost sedla pronađenih u Kini prethodila je starosti sedlima pronađenim u centralnoj i zapadnoj evroazijskoj stepi. Najraniji od njih datuju se negde između 5. i 3. veka pre nove ere. Arheolozi su u radu istakli da su najranija sedla koristili ljudi u Kini.

Na osnovu konstrukcije grobnice i grobnih nalaza, sahrana žene sa sedlom je datovana između 7. 4. veka pre nove ere. Analiza radioaktivnim ugljenikom pokazala je da je starost sedla u rasponu od 727-396. godine pre nove ere, sa verovatnoćom od 95,4%. Ovo se poklapa sa dodeljenom tipološkom starošću grobnice i artefakata. Sada istraživači mogu slobodno da kažu da je ovo najstarije pronađeno sedlo za jahanje.

Postavljanje sedla u grobove bio je izuzetak, a ne tradicija.