Nova studija koju je sproveo međunarodni tim od 162 naučnika predvođen Ludovikom Orlandom iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja sugeriše da su konji prvi put pripitomljeni u pontsko-kaspijskim stepama na severnom Kavkazu pre nekih 4.000 godina. Rezultati istraživanja genoma 273 konja objavljeni su u časopisu Nature.
Otkriće je napravio tim od 162 naučnika iz različitih disciplina arheologije, lingvistike i paleogenetike.
Prethodno je Orlandov tim istraživao najstarije poznate ostatke domaćih konja na mestu koje pripada kulturi Botaji koja je postojala u Kazahstanu između 3700. g. pre nove ere i 3100. g. pre nove ere. Ali moderne pripitomljene rase konja ne potiču od najranije loze domaćih konja koja je povezana sa arheološkim dokazima u Botaiju.
Druga potencijalna oblast za pripitomljavanje konja, kao što su Sibir, Iberijsko poluostrvo i Anadolija, takođe su do nedavno bili osporavani. Konji koji su živeli u Anadoliji, Evropi, centralnoj Aziji i Sibiru nekada su bili genetski prilično različiti.
- U Pompeji pronađena gotovo neoštećena kočija sa erotskim scenama
- Pronađena grobnica germanskog gospodara ili princa sa skeletima šest žena
Istraživači su sekvencionirali genome 273 konja koji su živeli u Evroaziji još pre 50.000 godina i uporedili ih sa genomima savremenih domaćih konja. Otkrili su da je jedna genetski različita vrsta koja je bila ograničena na pontske stepe počela da se širi između 2200. i 2000. pre nove ere, zamenjujući populacije divljih konja širom Evrope i Azije u roku od nekoliko stotina godina.
„Genetski podaci takođe ukazuju na eksplozivnu demografiju u to vreme, bez ekvivalenta u poslednjih 100.000 godina“, rekao je Orlando. “Tada smo preuzeli kontrolu nad reprodukcijom životinja i proizveli ih u astronomskim brojevima“.
Istraživači primećuju da je predak domaćeg konja imao gene povezane sa većom poslušnošću i jačom kičmom.
Pripitomljavanje konja je značajno olakšalo kretanje ljudi i ratovanje na velikim razdaljinama.
