Papirus Karlsberg (izvor: Carlsberg collection)

Jedan od najstarijih poznatih testova trudnoće može se pratiti do drevnog Egipta. Ovaj test je opisan, u fragmentima, na papirusu Karlsberg. Više o testu se može saznati u Berlinskom papirusu iz XIX dinastije. U ovim medicinskim tekstovima, koji potiču iz vremena Novog kraljevstva, žena je mogla da sazna da li je trudna sa testom pšenice i ječma.

Papirus Karlsberg je medicinski papirus napisan tokom kasnijeg perioda Novog kraljevstva (oko 1295-1069. g. p.n.e.), ali može biti kopija starijeg teksta koji datira iz Srednjeg kraljevstva (oko 2055-1650. g. p.n.e.). Nalazi se na Univerzitetu u Kopenhagenu i deo je fondacije Karlsberg. Na papirusu se sačuvao deo opisa:

“…Moraćete da [postavite] isti ječam (i) neku dvozrnu pšenice u platnenoj torbi [ ] na te, svakodnevne […] datume [..,] rodiće muško dete … I ?., ona će roditi mnogo puta. Ukoliko ona nije […]“.

Berlinski medicinski papirus

Berlinski medicinski papirus (oko 1300 godina p.n.e.) ima 24 strane i najviše sadrži tekstove o kontracepciji i začeću. Otkriven je u Sakari od strane nemačkog egiptologa Hajnriha Karla Brugša. U njemu je detaljniji opis postupka:

„Drugi (način) da se vidi (da li će) žena da se porodi ili neće: bejli (i) pšenicu koju će žena vlažiti urinom, svakodnevno, kao i neke urme i pesak, (staviti ) u dve (odvojene) torbe. Ako, zajedno, niknu, ona će roditi. Ako (samo) ječam nikne, to znači dečak. Ako (samo) emer nikne, znači devojčica. Ako ne niknu, ona neće da se porodi”.

Scena žetve iz grobnice Mene TT69 u Tebi (1400-1352. g.p.n.e.) (izvor: MetMuseum)

Prema Berlinskom tekstu da bi žena utvrdila da li je trudna trebala je da urinira na dve različite gomile-jednu od ječma i drugu od pšenice tokom nekoliko dana. Ako je zrno u bilo kojoj vrećici proklijalo nakon uriniranja, žena je trudna.

Pored toga, test je možda mogao da pokaže i pol nerođenog deteta. Da bi žena otkrila pol svog novog deteta, žena je jednostavno morala da sačeka i vidi koje od zrna prvo nikne. Ukoliko bi to bilo zrno ječma, beba bi bila dečak, da je pšenica prva proklijala, bila bi devojčica.

Eksperimentalna studija drevnog testa trudnoće

Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, eksperimentalna studija sprovedena 1963. godine pokazala je da je ovaj metod utvrđivanja trudnoće tačan u oko 70 %  slučajeva. Međutim, što se tiče pola deteta, on nije bio pouzdan. Savremeni testovi na trudnoću oslanjaju se na proteine koji mogu da otkriju hormon koji se zove human chorionic gonadotropin (hCG), ali naučnici spekulišu da je ovaj stari test funkcionisao tako dobro jer je povišen nivo estrogena u urinu žene mogao da podstakne rast semena.

Reljefna scena porođaja žene koju drže dve boginje Hator na hramu boginje Hator i Dendre (foto: Werner Forman Archive/ Egyptian Museum, Cairo )

Istraživači koji proučavaju papiruse u Karlsbergovoj kolekciji (u Danskoj) otkrivaju da medicinske informacije otkrivene u starom Egiptu nisu nestale kada je Aleksandrijska biblioteka izgorela.

Drevni egipatski test trudnoće ostao je popularan dugo vremena. Pominje se u kasnijim grčkim i latinskim medicinskim tekstovima, ali se takođe pojavljuju u srednjovekovnim tekstovima na Bliskom istorku. Tragovi medicinskih tekstova iz drevnog Egipta mogu se pratiti sve do predmoderne medicine.

Izvor: “About the efficacy of Egyptian pregnancy tests”, Ancient Egypt Magazine 97

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »